Председник ССС Ненад Путник је Скупштину заказао за 30. новембар, која ће због епидемијске ситуације, бити организована електронско-дописним путем. Марковић је и део стручног тима параолимпјске стрељачке репрезентације, где је тренер задужен за пушку, а и директор је једног од наших најуспешнијих клубова, Стрељачке дружине Нови Сад 1790.
– После Олимпијских игара у Рију, када нисмо освојили одличје, мало се чекало са формирањем новог стручног тима. Тек у јануару 2018. године почели смо са радом са мном на челу. Пред нама је био велики изазов, јер нисмо имали довољно времена за припреме за ОИ у Токију – рекао је Марковић.
Урадили сте много тога, на свим плановима, од тада?
– Прво, вратили смо поверење олимпијаца у струку и у Савез, јер је оно било нарушено и вероватно је био један од разлога то што су изостали резултати у Рију. Друго, поставили смо критеријум за одлазак на ОИ пре такмичења где су се освајале квоте. По мени, можда, је то била једна од кључних ствари за успостављање атмосфере и враћање поверења. Све су то врхунски спортисти који су навикли на фер-плеј и да се такмиче под истим условима. И тренери су на основу тога били распоређени. Критеријум је био да на Игре иду тренери оних спортиста који имају највеће шансе да освоје медаље – подсетио је Драган Марковић на оно што је претходило успесима у Токију.
Нови олимпијски циклус је почео, краћи је за годину дана, шта су први кораци?
– Опет имамо скраћени припремни период. Поново сам добио поверење Савеза да водим струку у новом олимпијском циклусу. Предложићу измену Правилника о стручном раду у неким деловима у којима сам приметио, за ове четири године, да би могли да буду бољи. Затим, предстоји избор новог стручног штаба и крећемо пуном паром да радимо, мада заправо ми нисмо ни престајали са радом.
Две године припрема за најважније такмичење прекинула је пандемија коронавируса?
– Током две године припрема у потпуности су реализовани планови и програми захваљујући Министарству омладине и спорта, Олимпијском комитету Србије и генералном спонзору Телекому Србије. И када смо били најспремнији дочекала нас је корона, која нам је направила озбиљан проблем. Али, тако је било и осталима. За све нас је то била непознаница, па ко се боље снађе.
Наш и светски спорт задесила је трагедија. Преминула је Бобана Величковић Момчиловић, једна од најбољих стрелкиња света и наша нада за Токио?
– То је био озбиљан ударац за све нас, али смо наставили да радимо пуном паром носећи је у срцу. У пандемији међународних такмичења није било, али смо успели да скоро у потпуности одржимо домаћа надметања уз поштовање мера. Такмичари су све време били у пуном тренажном процесу, али нисмо имали великих надметања где бисмо могли да видимо где смо у односу на друге.
Коначно, уследило је и велико такмичење, Европско првенство пред Олимпијске игре, које су у међувремену одложене за 2021?
– После више од годину дана одржано је Првенство Старог континента важдушним и малокалибарским оружјем у Осијеку. Имали смо солидне резултате и први пут смо били у могућности да се упоредимо и видимо шта смо радили у претходних годину дана. На истом месту је одржан и Светски куп, а онда су уследиле Олимпијске игре. Али, заправо ми нисмо и даље знали ко је у каквој форми, била је то једна потпуно конфузна ситуација. Наравно, сви наши спортисти су били максимално спремни колико су у том тренутку могли да буду. На крају смо задовољни резултатом из Токија, освојене су две медаље, сребро је узео Дамир Микец ваздушним пиштољем, а бронзу Миленко Себић МК пушком из тростава, а имали смо и једно финале. Зорана Аруновић и Дамир Микец су у миксу били су четврти, надомак одличја.
Које вас прво велико такмичење очекује?
– Следећа година нам је пуна значајних такмичења. Прво нас, у марту, очекује ЕП ваздушним оружјем у Норвешкој. Пре тога и један од четири светска купа, па ЕП у малом калибру у Москви, где почињу да се освајају квоте за Олимпијске игре у Паризу. Очекује нас и СП у Каиру, као и нова надметања ИССФ Гран при где ће се узимати бодови за светску ранг-листу, те Медитеранске и Европске игре. Наравно, најважнија су нам Европоско првенство у Норвешкој, па у Москви, где очекујемо и прве квоте, а наравно и одличја.
Део сте и стручног тима парастрелаца, такође успешних у Токију?
– Увек ме изнова фасцинира мотивација и посвећеност параолимпијаца. Наша екипа је врхунска са селектором Ненадом Пајићем на челу. Део сам стручног тима као тренер задужен за пушку и радио сам са Ласлом Шурањијем и Здравком Савановићем. Парастрелци дуго имају одличне резултате, али су им недостала одличја са Игара. Први пут су их освојили у Рију, када је Лалсо Шурањи узео злато и бронзу. Сада у Токију су освојене четири медаље, што је изванредан резултат. Драган Ристић је узео два злата, уз рекорде, а Савановић и Шурањи сребра. Шурањиу је то треће параолимпијсо одличје у каријери. У укупном поретку смо у стрељаштву били одмах иза Кине, а можда би успех био и већи да због короне у Србији није морао да остане Дејан Јокић, који је, такође, био кандидат за медаљу.
Са параоолимпијцима сте почели да радите као тренер у репрезнтацији после Рија?
– Пре тога сам био индивидуални тренер Ласла Шурањија. Такође, после Рија, али годину дана касније сам изабран за спортског директора ШС и практично сам упоредо радио и једно и друго. У ССС сам био тај који креира и организује како ће све да функционише, а овамо сам део тима који Пајић организује. Потајно сам се надао и желео да будемо јако добри и на Олипијским и на Параолимпијским играма, и на крају се то остварило. Пресрећан сам због тога и мислим да ће ова година остати упамћена по великом успеху стрелаца на ОИ и на ПОИ – закључио је Марковић.
Гордана Маленовић
