Сјајна скакачица удаљ, једна од најбољих на свету, сваке године помера властите границе, а у 2017. је доскочила до даљине од 7,24 метара, што представља њен и српски рекорд. Управо тај скок био је најдаљи и у светским размерама и права је штета што сјајна Зрењанинка није на Светском првенству у Лондону успела да годину крунише златном медаљом, а тиме и, како је сама нагласила, најбољу сезону у каријери. Спортски малер с откаченим бројем на леђима, нажалост, одвојио ју је од оног што јој је, по скоку који је извела у последњој серији, апсолутно припадало. Али, и то је спорт.
- Сазнање да сам прва добитница Златне плакете “Дневника” представља за мене изузетну част - рекла је Ивана. - Ваш лист је вероватно желео да награди све оно што сам током претходних сезона остваривала и ја сам “Дневнику” на томе захвална и пресрећна сам због ове посебне награде. Ово признање, међутим, представља и обавезу, јер су испред мене нови изазови и прилике да остварим циљеве које имам, па ћу учинити све да следеће године пехар намењен најбољем спортисти године дође у моје руке – рекла је Ивана.
С каквим емоцијама се опраштате од 2017. године?
- Година је супер кренула с наступом на Европском првенству у Београду и резултатом који сам тада остварила. Дошло је онда Светско првенство у Лондону, освојила сам четврто место и некако смо ставили тачку на то такмичење, с тим да се од следеће године на дресу такмичарки више неће појављивати цедуља с бројем на леђима. Искрено, било ми је мало тешко после тог првенства, али ми је, исто тако, било важно и да читав тај догађај што пре потиснем, као и осећај незадовољства који сам тада имала. Видела сам после тога прилику да поново освојим Дијамантску лигу, што би ме учинило најбољом на свету и максимално сам се посветила том циљу. Генерално, иза мене остаје никад боља сезона у каријери и, без обзира на пех из главног града Енглеске, презадовољна сам 2017. годином.
У следећој години пред вама су нови дуели с Тијаном Бартолетом, Бритни Рис, Дарјом Клишином и осталим скакачицама, шта очекујете у новој сезони?
- Испред мене је година у којој ће бити пуно прилика за нове медаље, далеке скокове и дуеле с директним ривалкама. С великих такмичења се већ годинама враћам с неком од медаља, понекад и без њих, али су управо противнице фактор који ме додатно мотивише. Помажемо једна другој да пружимо максимум и скочимо најбоље што можемо, па сам, чак и када изгубим неку битку, задовољна јер ме и ти порази чине јачом.
Сазнање да сам изгубила од боље у том тренутку чини ме квалитетнијом атлетичарком и просто ме вуче да на важним такмичењима скочим по првилу лични рекорд. Добро је док могу да померам границе и већ сам почела припреме за наредну сезону, коју једва чекам да почне.
Ушли сте у најбоље такмичарске године, још увек нисте достигли максимум, шта планирате да учините?
- Нисам достигла максимум, у то сам уверена. Оно што је најреалније јесте да јурим светски рекорд у дворани, који износи 7,37 метара. Много пута сам рекла да ми такмичења у дворани много више одговарају од отворених борилишта, а после свих ових освојених медаља сада могу да се фокусирам на одређене догађаје на којима ћу покушати да се приближим том светском рекорду. Докле ћу стићи и хоћу ли успети да реализујем сан који имам видећемо већ на Светском дворанском првенству у Бирмингему - уз блистави осмех рекла је Ивана Шпановић, тренутно једна од најбољих атлетичарки света.
Александар Предојевић
