Какви су били први утисци по слетању на аеродром у Београду, питали смо једину даму у кајакашкој експедицији Милицу Старовић?
- Буквално смо били заточени. Морали смо да држимо прописано одстојање, мерили су нам температуру и добили смо папир на којем је писало да морамо да будемо 28 дана у кућном карантину – рекла је по доласку у Нови Сад Старовићева.
Какве утиске доносите с припрема из Турске?
- Мени је тамо увек лепо, а то је била већ шеста година у низу да у Белеку одрађујемо пролећне припреме. Време нас увек добро послужи и услови су одлични и зато се у Турску увек радо враћамо.
Да ли је коронавирус утицао на рад?
- У неком смислу сигурно да јесте, јер је ситуација код нас настала када смо ми већ увелико били на припремама. Нисмо имали реалну слику о томе шта се заправо дешава и какво је стање у Србији, а разне вести стижу, па нам с те стране није било пријатно. Осим тога, све је било одлично. До самог повратка могли смо да идемо на воду да тренирамо.
Учествовали сте и на такмичењу које је организовала туска федерација?
- То је већ традиционална трка “Глорија куп”, на којој ми је увек велико задовољство да наступим. Уједно, то нам је и прво такмичење у сезони које је специфично, јер је попут маратона на пет километара и увек представља својеврсну авантуру. Мени је посебно драго, јер сам победила. Из године у годину све је на вишем нивоу, а овог пута конкуренција је била посебно јака, пошто су тамо биле и девојке из Белорусије, од којих једна међу водећим на светској сцени баш у тој дисциплини.
Да ли су постојале и неке рестриктивне мере због короне?
- Искрено - нису, али из простог разлога што смо тамо свакако у некој врсти карантина. Хотелу Белеку је огроман, са својом плажом и делом реке где весламо, тако да ми ван тог објекта практично и не излазимо, евентуално једино када имамо слободан дан. Пред сам крај припрема, могло је да се примети да се нешто догађа, по броју гостију који се смањио, а онда је дошло и до затварања хотела. Сугерисано нам је да не идемо у град и тамо где су гужве, што смо наравно послушали.
Олимпијске игре су отказане за следећу годину. Колико вам то сада ремети тренажни процес?
- Мислим да ова ситуација ремети све нас на одређени начин. Сезона ће нам у старту бити померена, моћи ћемо да будемо срећни ако уопште будемо имали неко међународно првенство, како бисмо одмерили снаге с конкуренцијом и одржавали такмичарску форму.
Да ли вам је селектор већ наговестио како ћете се организовати у кућним условима да бисте остали у форми?
- За сада чекамо да се мало смири ситуација, тек смо стигли са пута, а заједничке планове нам квари карантин који морамо да испоштујемо. Организоваћу се уз помоћ управе мог ККК Војводина, надајући се да ће да ми доставе кајакашки ергометар, бицикл, као и шипке и тегове и остале реквизите. Свакодневно ћу тренирати као у зимском периоду док не излазимо на воду. Тренинзи ће бити обимни, али мислим да неће бити проблема што се тиче карантина и тренирања, пошто се сезона свакако помера.
Већ сте обезбедили две од три олимпијске визе за наш кајак?
- Постоји још шанси за додатне визе. Доквалификације су требале да се одрже на светским куповима, међутим, то је отказано и сада се још увек ништа не зна. Тренутно имамо две изборене норме, женски једносед на 500 и на 200, као и мушки једносед на 200 метара - додала је Милица Старовић.
Јово Галић
