И ове године код породице Пначић окупили су се носиоци медаља, њих тридесетак, а Зоран, супруга Инка и синови Милан и Младен су се трудили да гостима дружење остане у најлепшем сећању.
Колико је било лепо потврђују и речи златног олимпијца у боксу и светског шампиона Слободана Качара и златног ветрполиста са ОИ у Мексику Ђорђа Перишића да је овај скуп за њих на нивоу Москве - 1972. и Сиудад Мексика - 1968. године када су ови великани донели народу велику радост.
„Није претеривање, ово дружење је за понос, јдинствено је у свету, колико ми је познато. Хвала породици Панчић и нашем Зорану што нас окупља. Неки од наших другова нису више међу живима, али ми их се увек сетимо. Попијемо и за њих и дај боже да се окупљамо у овом броју и у дивном амбијенту што дуже“, рекао је Ђорђе Перишић, дугогодишњи генерални секретар Југословенског олимпијског комитета и у једном мандату и министар спорта.
„Ово може само спорт“, додао је Слободан Качар.
Наскупу за причу и хвалу ове године окупили су се: Дорђе Перишић, Славко Обадов, Слободан Качар, Васа Мијић, Павле Бајчетић, Тадија Качар, Златко Ахметовић, Војислав Табачки, Мића Јанковић, Бора Милидраговић, Љубомир Апро, Саша Стефановић, Душан Бајић, Слободан Крнете, Добривоје Антонић, Синиша Јаснић, Жарко Ађушић, Ђорђе Мајтан, Лајош Кокаи, Дарко Мајсторовић, Милорад Косановић, Љуба Поповић, Јосип Чикош, Зоран Николић, Слободан Радуловић, Станоје Милановић и још много њих. Бранко Симић је овога пута због болести није могао да дође, док су због обавезе изостанак оправдали Милорад Станулов, Вања Удовичић, Владимир Батез, Божидар Маљковић...
„Нажалост, послови су их онемогуђили да дођу. Били су прошле године. То су све наши другови и пријатељи, олимпијци, па били данас са нама или одсутни, они су са нама у мислима“, рекао је Зоран Панић, домаћин не јединственог дружења на овим просторима.
Ј. Г.
