ПОСЛЕ 25 ГОДИНА У БОКСУ МИЛАН КОЗОМАРА ОДЛАЗИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ Из стечаја до врха Србије

Одлука је донета уочи Изборне скупштине клуба, на којој ће бити изабрано ново руководство, али и формално потврђен крај једне ере у новосадском спорту. Када је преузимао клуб, Војводина је била пред стечајем, без такмичара и без јасне такмичарске перспективе. Данас, после више од деценије рада на челу клуба, исти тај колектив наступа у врху српског бокса, има стабилан систем, млађе селекције које доносе медаље и статус једног од најорганизованијих клубова у земљи.

– Клуб је био пред стечајем, без такмичара и практично пред гашењем. То је био тренутак када је све морало да се гради испочетка - каже Козомара.

Његов пут у Војводини почео је као тренер млађих селекција, у време када су стасавали боксери попут Томислава Станковића, Гаше Караћа, Дејана Диздара и Стефана Зафировића. Тада се, како истиче, стварала база која ће касније постати ослонац клуба. Важну улогу у првом тиму имао је и Стеван Попов, тадашњи капитен, који је био један од носилаца генерације. 

После краћег периода рада ван клуба, уследио је повратак и почетак најтеже фазе – спасавања Војводине. Управо у том периоду, уз подршку тадашњег председника клуба Срђана Вукмировића и руководства, покренут је процес стабилизације, реорганизације и поновног формирања такмичарског погона. Посебан фокус стављен је на младе и развој женског бокса, где су се појавиле прве такмичарке које су донеле резултате, међу њима и Ана Бошњак.

Већ 2016. и 2017. године Војводина се враћа у сам врх српског бокса и осваја титуле вицешампиона Србије, потврђујући потпуни заокрет у раду клуба. Паралелно са клупским обавезама, Козомара је обављао и функцију спортског директора Војвођанског боксерског савеза, где је заједно са председником Срђаном Вукмировићем и Драганом Васиљевићем Дурунгом учествовао у формирању покрајинских селекција и развоју стручног кадра. Из тог система произашло је девет европских медаља кроз репрезентативне наступе боксера Србије, што је један од најважнијих резултата тог периода.

– Највећи успех није медаља, него када од детета направите човека - истиче Козомара.

Зато је, каже, кроз све године рада посебан акценат био на образовању спортиста. Међу њима се издвајају Михаило Живковић, један од најуспешнијих студената у својој генерацији, као и Ана Бошњак, која је успешно спојила спорт и академски развој, данас успешна у области ветерине. Значајну улогу је имала и сарадња са Факултетом спорта и физичког васпитања, као и Тимса, где је бокс поново уведен у наставни процес, а Козомара био предавач и ментор, а студенти су праксу обављали управо у БК Војводина.

У наредним годинама клуб се стабилизује и постаје редован учесник домаћих и регионалних такмичења. Од 2022. године Војводина наступа и у Опен Балкан лиги, где бележи запажене резултате.  Круна такмичарског рада долази 2025. године, када клуб улази у плеј-оф Прве лиге Србије и осваја треће место, уз снажан допринос младих боксера попут Александра Цакића, Филипа Кањуке и Вука Беркловића, уз искуство Вељка Глигорића и Игора Рогића.

Поред спортских резултата, Козомара истиче и организациони напредак.

- Данас клуб има систем, стабилне услове и јасну структуру. То је можда и највећи резултат свих ових година - каже он.

Током његовог мандата организован је и међународни турнир „Момчило Савић“, а клуб је постао део регионалних такмичења са екипама из Србије, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније и Словеније.

За свој рад добио је звање заслужног тренера бокса Републике Србије.

- То признање не припада само мени. То је резултат рада свих људи у клубу, а посебно колеге Јована Ружића, који је био важан део тог пута - наглашава Козомара.

На крају, после четврт века у боксу, оставља клуб који је од ивице гашења стигао до стабилног система и врха домаћег спорта.

– Војводину сам затекао у стечају, без такмичара и без будућности. Данас је остављам као клуб који има систем, младе људе и јасну перспективу. После 25 година време је за предах, али Војводина остаје део мог живота и верујем да ће наставити да расте - поручује Козомара.

Јово Галић