На челу општине налази се Владимир Гак, а тема интервјуа за „Дневник“ био је актуелни тренутак инђијског спорта.
- Када смо преузимали 2016. године одговорност Инђија није имала ни један спортски колектив без дуговања. Најоптерећенија су била данас два најуспешнија колектива – Фудбалски клуб Инђија је дуговао више од 20 милиона а Женски рукометни клуб Железничар је био задужен за скоро седам милиона динара. Нарочито смо поносни на чињеницу да су постали перјанице општинског спорт. Наравно да смо вратили дугове свих спортских колектива, па сада Инђија игра у Суперлиги, док Железничар недостајало једно место више па да игра и у европском такмичењу. Желим да нагласим да буџет за спорт сада износи 175 милиона динара, што немају ни далеко већи и богатији градови од нашег. Издвајамо толики новац због тога што наша деца кроз спорт одрастају и васпитавају се, што је у здрави телу и здрави духом, а то нам је најважније. У спорту учите да побеђујете и губите, да паднете и устанете, да се радујете и тугујете. Ето, то је разлог због којег смо толики новац определили у спорт. Никада у историји буџет није био толики, као што је то случај данас – истакао је Гак.
- Да би све у инђијском спорту добро функционисало није довољно само то да из буџета одвојимо средства, јер неко спортом мора и да руководи. Препород у нашем случају је наступио када је на чело Савеза спортова дошао Драгољуб Самарџић, са првим сарадником, секретаром Љубомиром Ковачевићем. На дневном нивоу заједнички радимо и жеља нам је да спорт подигнемо на много виши ниво. Отворили смо после 30 година и боксерски клуб, јер не желе сви да се баве фудбалом, рукометом или одбојком. Инђија је имала у борилачким спортовима и олимпијске такмичаре, попут Ане Бајић и других. Спортска смо средина и улагање у ову сферу живота представља уједно и улагање у будућност.
Први човек општине потом је истакао и следеће:
- Некако најпоноснији смо на фудбалере јер на суперлигашком нивоу јако је тешко да се опстане. Наш клуб, међутим, игра раме уз раме с Црвеном звездом, Партизаном и осталим најбољим тимовима у Србији, а наглашавам да је његов буџет када смо ушли у Суперлигу био мањи од 300.000 евра, што је износ који добија просечан играч у великим клубовима. Како смо дошли до успеха да изборимо опстанак? Водилисмо домаћинску политику, у клубу има само четворо запослених, док у другим та бројка износи и од 40 људи, па и више. Уз то, сваки динар штедимо и сви заједно одвајамо за фудбалски клуб, јер се његово име током преноса утакмица небројено пута понови и не постоји боља промоција града од чињенице да је, например, наш сусрет на Маракани са Црвеном звездом преко ТВ-а видело преко милион и 200.000 хиљада гледалаца широм Европе. Замислите само колику бисмо морали да платимо рекламу за тако нешто а да није фудбал. Уз то, имамо здрав начин живота и стотине деце које гледају утакмице и многи од њих почињу да тренирају. Јако је важно да се ни једног тренутка нисмо обрукали у свим тим утакмицама. Наравно да смо били незадовољни с много судијских одлука, али више није тема да поново о томе причамо, јер смо, када је требало, своје незадовољство јавно истицали. Битно је да Инђија игра леп фудбал, па ко нас победи – честитаћемо му, а када ми тријумфујемо радује се читав наш град.
Планова за следећу сезону има много.
- Очекује нас, пре свега, подизање инфраструктуре на виши ниво. До почетка нове сезоне очекујемо да ћемо имати постављене рефлекторе на стадиону, чиме ће он постати једини у Срему да на њему могу да се играју утакмице у вечерњим терминима. Признаћете, није исто када се лети игра од 15 часова или увече. Имамо обећање људи из ФС Србије да ћемо имати њихову подршку и помоћ везано за сијалице, а ми ћемо изградити све остало. Спортске амиције никада нам нису биле скромне, јер сматрамо да, поред једне од најјачих привреда у Србији, желимо да будемо у самом врху и у спорту. Када ово кажем, не мислим само на фудбал, јер имамо четири-пет екипа које су сада ушле у виши ранг такмичења, а реч је у мушкој и женској одбојци, рукомету, мушкој кошарци... Дакле све то Инђију чини здравом спортском средином.
На питање да ли је задовољан оним што су ученици тренера фудбалера Александра Јањића урадили у претходној сезони и какви су, када је о екипи реч, планови за следећу, Гак је објаснио:
- Зашто сви данас воле да играју у Инђији, што је позната чињеница и читавој Србији? Не дајемо неке велике плате или премије, али се јако добро зна да сваки динар који обећамо апсолутно и исплатимо. Тренутно каснимо пола једне плате и једну трансфер рату за играче и нећете пронаћи клуб у нашој земљи који је до те мере испоштовао преузете обавезе. То и јесте наша порука играчима - клуб на исти начин водимо од почетка до краја. Очекујемо и највећу, јапанску инвестицију у историји Србије, то је долазак Тојо тајрса, део Мицубиши корпорације, који ће у две фазе инвестирати више од милијарду евра и с којим смо у преговорима да постане генерални спонзор ФК Инђија. Нажалост, епидемија Ковида 19 мало нас је пореметила, јер 16. априла већ је требао да буде постављен камен темељац, а сада је све то померено за август. Сачекаћемо, најважније је то да се од инвестиције није одустало. С Тојо тајрсом, уз издвајања из градског буџета, имаће ФК Инђија стабилну финансијску ситуацију.
Гак је оценио учинак фудбалера у минулој сезони.
- Без дилеме, задовољни смо. Имали смо једну лошу серију после доброг старта и некако нас је све то вратило уназад, а све је уследило после несрећног дуела с Црвеном звездом и два досуђена, а непостојећа пенала. Играчима смо и тада исплатили премије, јер смо били поносни на њих и сматрали смо да су поражени на неки други, а никако на спортски начин. Судијске грешке се дешавају, не жалимо се, идемо даље... Озбиљно смо намештен клуб, победили смо Чукарички и Војводину, два тима из врха табеле,и имамо разлога да будемо задовољни. Већ смо довели Бразилца Елиомара, појачања ће бити још, али ћемо костур екипе да задржимо. Биће и оних који ће напустити клуб, а нама је највише шкрипало на позицији нападача и гледаћемо да ту потражимо решење. Желимо да постанемо стабилни суперлигаш.
За 20-годишњег Михајла Бањца интересовање су показали Звезда и ТСЦ.
- Тржишна цена диктираће то где ће он да настави каријеру. Имамо одређену цену коју тај играч треба да достигне и потпуно нам је свеједно како ће се звати клуб који ће нам је понудити. Не дозвољавамо да нас нико потцењује, а за Бањца имамо озбиљне понуде и из Шпаније и дефинитивно цена ће одредити његово ново одредиште. Уосталом, како да финансирамо наш клуб ако бисмо допустили да постанемо црвени крст и дозвољавали такве ствари. Михајло је из Инђије, овде је стекао фудбалско име, отац му је играо фудбал и имао интернационалну каријеру и уколико неко буде понудио оно што Инђија тражи, наравно да ће, уколико се и он сам буде сложио с тим, отићи из наше средине овог лета.
Подсећајући на континуирани раст општинског буџета за спорт, Гак је с поносом истакао да клубови сада никоме не дугују ни један једини динар, а онда се осврнуо и на завршетак спортске хале, чија је изградња започела још далеке 2008. године.
- Надамо се да ћемо радове на хали успети некако да завршимо, али за тај посао очекујемо средства с вишег нивоа власти, јер у овом тренутку пара за то ми немамо. Хала није у функцији јер је незавршена, а по новој грађевинској дозволи и препројекту потребно је још три милиона евра за окончање радова, док је у претходном периоду у њу уложено чак 11 милиона евра. То су озбиљни новци, више не могу да правим ни паралеле када бих с нечим желео да је поредим и јасно је да Инђији с тим цифрама и у том обиму таква хала није била потребна. Нажалост, хир и неодговорност једног човека усмере и ток града и онога што ће се у њему радити у наредних неколико година. Када је будемо завршили, имаћемо само терет за буџет, јер ниједна хала није рентабилна, али немамо куд. Завршићемо тај објекат као што смо завршили и све друге ствари и имаћемо лепу, модерну салу у којој ћемо моћи да пратимо наше клубове који ће, убеђен сам, играти и у европским такмичењима – најавио је Владимир Гак, председник општине Инђија.
Александар Предојевић
