Наш најперспективнији друмски бициклиста сада тренира на путевима у околини свог Сомбора и, као и сви други, чека новости о тркама.
– Углавном користим путеве према мањим селима, јер ту нема гужве. Ка Новом Саду је доста фреквентан саобраћај, има и пуно камиона, тако да избегавам те магистралне правце. За један тренинг пређем између 100 и 160 километара. Трудим се да што више обиђем Војводину – рекао је 21–годишњи Стојнић.
Срећом, он има идеално решење и за брдске тренинге, јер Фрушка гора није му далеко.
Виртуелна победа на Ђиру
У недостатку трка, бициклисти широм света искористили су време да се такмиче виртуелним путем. Стојнић је са колегом из италијанског клуба учествовао на популарном Ђиру.
– Било је осам екипа, које су имале по два члана. Добијете трасу коју пребаците на Гармин уређај на бициклу на тренажеру и тако возите. Тренажер отежава вожњу како се наиђе на неку узбрдицу. Пошаљете потом податке са Гармин уређаја и саберу се резултати оба члана екипе. Било је седам етапа, а ми смо возили две, у једној смо победили, а у другој смо заузели друго место, тако да смо били успешни – рекао је Стојнић.
– Три дана сам возио по Фрушкој гори како бих одрадио тестирања на брду, да видим каква ми је форма. Могу рећи да сам задовољан упркос ситуацији и раду у кућним условима током карантина, као и чињеници да нема трка на видику и мотивација је таква каква је.
Вељко је члан италијанског клуба Вини Забу и ове године је почео прву професионалну сезону. Одмах је остварио и запажене резултате, а највећи успех забележио је на Трци око Емирата. У првој етапи највише светске серије обезбедио је белу мајицу за најбољег младог бициклисту у генералном пласману и црну за најбољег возача на пролазним циљевима, коју је задржао до краја четврте етапе. Белу је сачувао и после друге и био је то први пут у историји српског бициклизма да на тркама највише светске серије наш такмичар носи неку од мајица. Како ствари стоје, за сада, нема ништа од међународних трка, иако је Светска федерација објавила измењен календар у којем је, за сада, први датум 1. август.
– Све ће зависити од путовања, а то ће бити различито од државе до државе. Већина трка је у Италији и Француској, а у тим земљама је и најкритичнија ситуација са коронавирусом. Сумњам да ће бити нешто од такмичења на међународном нивоу. Нешто се говори да ће се у Србији одржати трке Купа, што би било одлично, како за нешто јачи тренинг, а и да мало разбијем монотонију. За сада ми преостаје проналажење мотивације и уживање у бициклизму – рекао је Стојнић.
К. Бугарски
