У ствари то су била екипна надметања у атлетско-гимнастичкој комбинацији, у којима, редовно, учествовали су и вишебојци Бачке Паланке. И, не само да су учествовали, него, по неписаном правилу, били су међу најбољима. Од атлетских дисциплина били су заступљени трчање на 100 и на 1.500 метара, скок у вис и скок у даљ, те бацање кугле и бацање бомбе, а из гимнастике вежбе у партеру, на разбоју, на вратилу и на полигону.
- Наступали смо у раздобљу од 1959. до 1971. године, а за то време предводили су нас легендарни наставници физичког васпитања Властимир Весковић и Боро Карановић, који, на жалост, нису више међу живима. – почео је причу Слободан Ћоба Бошковић (79), који је, иначе, пензионисани наставник фискултуре.
У току свих тих година, бачкопаланачки вишебојци наступали су на смотрама у : Скопљу, Карловцу, Охриду, Панчеву, Краљеву, Нишу, Суботици, Крагујевцу, Новом Саду... И, у сваком том граду, конкуренција била је изузетно јака, а борбе за одличја, у свакој дисциплини била је крајње неизвесна. Из свих градова бивше Југе стизали су веома талентовани спортски заљубљеници и радохолици...
- У три наврата, у генералном пласману, заузели смо друго место. А, исто таколико пута били смо трећепласирани. Ипак, највећи успех остварили смо у Охриду 1971. године, када смо постали шампиони државе. Пехар, заставу и златне медаље уручио нам је Светозар Вукмановић Темпо, који био је опуномоћеник председника Јосипа Броза Тита. – поносно истакао је Слободан Бошковић.
До наслова шампиона Југославије, у партизанском вишебоју, у Охриду, стигли су: Војислав Оља Радановић, Гојко Сарач, Милан Ћибе Краљ, Сретен Будо Торбица, Страхиња Драшковић, Душан Ћасо Кнежевић, Слободан Ћоба Бошковић, Боро Вишекруна, Драган Шипка, Рајко Јурић и Ђуро Кнежевић.
- Занимљиво, да је сваки од нас, као дечак доспео у Бачку Паланку, и то – као колониста. Од својих малих ногу заволели смо спорт, а захваљујући томе и стекли смо афирмацију и популарност. И, што је најважније, проносили смо славу наше Бачке Паланке, која је, на тим такмичењима, словила за један од најмањих југословенских градова. Али, ушли смо у плејаду великана партизанскога вишебоја. – завршио је своје излагање Слободан Бошковић, који се, с времена на време, радо сети протеклих времена и својих другова.
Ђ. Штрбац
