Претходно је у полуфиналним утакмицама Хемофар остварио победу у мечу са суботичком „Старом школом“, док је Сомбор елиминисао репрезентацију Општине Ада, чији су рукометаши освојили бронзану медаљу.
- Годинама уназад руководство Хемофарма одваја значајна средства за рекреацију и спортско организовање својих радника - сведочио је селектор и капитен Хемофармових рукометаша Борис Каракаш. – На овим Играма једино се наша рукометна екипа, чији сам члан, квалификовала на завршну манифестацију у Ади. Поносни смо на тај успех и на могућност да резултатом узвратимо на поверење наших претпостављених у фирми. Надам се да ће Хемофармове екипе, по угледу на рукометаше, за четири године имати више среће у квалификацијама и да ћемо се окупити у значајнијем броју испод Хемофармове заставе.
Иначе, куриозитета вредан податак јесте да су Хемофармовци у групи били други: победили су тим Факултета за спорт и физичко васпитање УНС са 24:22, али су изгубили од домаћег тима ађанске општине са 13:10. Коцкице победничког мозаика, међутим, сложили су у завршници, по нокаут систему такмичења.
ДАНАШЊИ ПРОГРАМ
9.00 – 16.00: Шах
9.00 -15.00: Спортски риболов
9.00 -14.00: Надвлачење конопца
9.00 -14.00: Атлетика (м и ж)
9.00 -14.00: Баскет (м,ж)
9.00 -13.00: Средњи фудбал
9.00 -13.00: Мали фудбал
9.00 -13.00: Одбојка (м)
9.00 -13.00 Стони тенис
14.00: Свечано затварање СОРВ
Суботичанкама и злато и сребро
Најпријатнији боравак уз олимпијске терене доживели смо на бич волеју. Терени су трасирани тик уз базен у Рекреационом центру Адица, тако да је колико-толико свежине разблажило врелину поднева јулског сунца. Квалитет парова у конкуренцији дама употпунио је утисак о завидном нивоу такмичења у тој олимпијској дисциплини. Доминиртале су Субоптичанке. Њихова друга екипа победила је први састав у финалу.
-То је доказ да на млађима свет остаје – ценила је капитен екипе Суботица 2 Мина Завишић, која је у екипи са Мајом Бачић освојила златну медаљу. – Шалим се, нас су старије училе и научиле да будемо боље од учитеља. Некада победе оне, некада ми, али ова олимпијска победа је по хијерархији најважнија. Међутим, збирни утисак сведочи да је Суботица најбоља у одбојци на песку, а то је за све нас најважније.
Бронзану медаљу у бич волеју освојила је репрезентација Општине Жабаљ.
Славко Перковић учесник свих олимпијада
Нема тога ко може да се подичи чињеницом да је учесник од прве па до ове 13. Спортске олимпијаде радника Војводине, која се одржава у Ади.. То је пошло за руком Славку Перковићу, дугогодишњем генералном секретару Савеза спорт за све Војводине и олимпијског комитета, који је, сада већ далеке, 1971. године био међу иницијаторима о покретању ове велике смотре радничког спорта. Идеја је била да се покрене у Војводини, а потом да прерасте у савезну манифестацију.
Славко Перковић је већ тада био запажени спортски радник, посебно у рекреативном спорту и дао је велики допринос у развоју Савеза за спортску рекреацију Партизана Војводине и СИЗ за физичку култиру Војводине. Ипак, његов доприносу покретању и сталној надоградњи спортских олимпијада радника Војводине је немерљив.
- Уз олимпијаду и ја сам се развијао. Трудио сам се, с великим бројем сарадника, да стално тражимо најбоља и накјприхватљивија решења за раднике спортисте. И успевали смо у томе. Повећавали смо број дисциплина у обе конкуренције. Касније смо увидели да су неке пренапорне за људе који су у годинама и не баш најбоље физички припремљени, па смо их укидали. Увек смо се трудили да надметања не изазову превелики напор такмичарима. Да им то не буде мучење, већ задовољство. И мислим да смо у томе успели, а дали смо и велики допринос изградњи и адаптацији спортских објеката – каже Перкович.
Славко је и данас активан и агилан у радничком спорту. А човек његовог кова и искуства увек може да помогне.
ТАКМИЧЕЊЕ У ПИКАДУ Брат и сестра за пример
Сала ОШ “Чех Карољ” у Ади, где се одржава такмичење у пикаду била је препуна. Статистичари веле да је та спортска дисциплина од увек била најзаступљенија у традицији радничког спорта. Међу учесницима препознали смо Стану Баћински и њеногрођеног брата Мирка Грабежа. У миксу делују пуних 20 година.
- Најпре сам ја почела да бацам, почетком овог века. Онда је Мирко почео да ми прави друштво на тренинзима – присетила се зајденичког почетка Стана. - Добро је циљао и ја сам му предложила да будемо тим на Олимпијади. И тако смо почели. Обоје смо сталожени, стрпљиви, имамо ту менталну снагу, неопходну за концентрацију приликом избачаја. У олимпијском дебију у Бачкој Тополи, пре тачно две деценије, нисмо освојили ништа, али већ на следећемтакмичењу у Ади били смо други мешовито и ту смо започели ни змедаља, кој и настављамо до данас.
- Одлично функционишемо као тим, али Станина је увек последња - каже мушки део тима Мирко Грабеж. – Њену грдњу ја прихватим као савет и мирна Бачка. Иначе, обоје смо играли рукомет раније. Кад су године пристигле, пребацили смо се на дисциплину која не захтева пуно физичког напора, али менталну снагу свакако. Препоручујем свима на прагу трећег доба: дружење уз пикадо, у такмичарској атмосфери.
На Олимпијади у Ади јунаци наше приче су у миксу одбранили титулу, испред новосадског пара на другом и бечејског на трећем месту.
Пикадо (ж): 1. Стана Баћински (Бечеј), 2. Јадранка Малешевић (Рума), 3. Наташа Шијачић(Србобар).
Пикадо (м): 1. Слободан Блажин (Нови Бечеј), 2. Стефан Секулић (Србобран), 3. Дамјан Удовички (Ада).
БЕЗ ИЗНЕНАЂЕЊА НА СТОНОТЕНИСКОМ ТУРНИРУ Кикинђани одбранили титулу
На мушком стонотениском турниру, још пре почетка такмичења, на основу ранијих искустава, али и информација о развијености тог спорта у војвођанским општинама и градовима, једина дилема сводила се на питање Србобран или Кикинда? Освајањем титуле Кикинђани су потврдили примат, али су Србобранци заостали тек за једну степеницу. Кикинђани су, са по 3:0, у групи победили екипу Бачке Тополе и Синдикат приватног сектора са 3:0, да би у мечу за злато против панчевачке екипе били бољи и са 3:1 стигли до победничког трофеја. Србобран је био трећи.
- Стони тенис је спорт за све, од 7 до 77 - каже вођа кикиндске стонотениске екипе Ненад Ђукић и сам својевремено врхунски прволигашки играч. – Сагласни смо да је наш спорт идеалан за промоцију идеала радничког спортског организовања. Дружење на оваквим манифестацијама је непроцењиве вредности, али морам да признам да не бисмо били расположени тако како јесмо да нисмо одбранили титулу. Честитам свима, радујем се сваком новом сусрету са нашим драгим пријатељима и партнерима за стонотениским столом. Ађанима све честитке на врхунској организацији догађаја.
У женској конкуренцији, због недовољног броја пријављених екипа, такмичење није одржано. Појединачно, у конклуренцији дама, поредак је следећи: 1. Габријела Агоштон, 2. Маргит Вид, 3. Марија Шилић.
Мушкарци: 1. Душан Кошић, 2. Золтан Хађидаи, 3, Бранко Цветковић.
БЕЗ ДНЕВНИКА СЕ НИКАД НИЈЕ МОГЛО:
Олимпијски дан у Ади започиње прелиставањем Дневника. У фокусу интересовања, разумљиво јесте страница посвећена дешавањима на спортским теренима и у објектима где се одржавају такмичења у 19 мушких и 10 дисциплина у конкуренцији дама.
-У име свог и тима мојих сарадника захваљујем руководству „Дневника” што су у СОРВ препознали вредност достојну сопственог интересовања и уређивачке политике спортске редакције – оценила је председник Савез „Спорт за све“ Војводине проф. др Милена Микалачки. – „Дневник” је традиционално генерални медијски спонзор Олимпијаде, још од њеног оснивања. У међувремену, мењале су се генерације новинара, али њихов заједнички именилац остао је усмерен на популаризовању радничког спортског деловања у Војводини..
Лазо Бакмаз
