Иван је такмичар у маунтин борду, тренира већ 10 година, а ни повреде га нису спречиле да и даље вози. Док је био мали, како каже, волео је да вози саонице стојећи на њима.
- Почео сам тако што сам упознао Слободана Бановића, Предрага Марцикића и још неке људе на буковачком Селишту, где је сјајна стаза. Одмах ми се то допало, разменили смо адресе и тако је кренуло. Раније сам возио скејт борд, али сам се пребацио на ову дисциплину – прича Иван.
Имао је и подршку родитеља што је било од велике важности, и успеси су стигли.
- Највећи успеси су ми три четврта места на Европском првенству и друго у класи балканских земаља на европској смотри. Опасан је ово спорт, стрма је стаза, с много кривина, дугачка је 700 метара и њу прелазим за минут и по, или два. Треба држати концентрацију, а адреналин скаче – додао је Иван.
Да би могао да путује у иностранстранство на такмичења, наш саговорник зарађује тако што ради с оцем.
- Тако је то у овом спорту, али морам истаћи да је за одлазак на многе смотре много заслужан Бановић. Он је човек који вуче све конце – истакао је апсолвент вајарства.
Ивановим путем кренула је и сестра Вања. Она је у септембру постала светска првакиња у маунтин борду, а тек је ученица првог разреда Техничке школе у Новом Саду.
- Угледала сам се на страијег брата, јер волим брзину и изазове – казала је Вања. – Нисам од оних који седе код куће и нескидају се са телефона и интернета.Злато освојено у мом Буковцу, међу учесницама из двадесетак зенаља, много ми значи и подстиче ме на још већи рад.
Вања има медаље и на такмичењима у мачевању. Међутим...
- Уложила сам пуно труда у мачевање, али сам се одлучила за маунтин борд. Не размишљам о повредама и опасностима, мада се понекад помало и уплашим. Идуће године је Светско првенство у Француској и очекујем успех – самоуверена је Вања.
Влада је репрезентативац у гимнастици и стално је међу најбољима. Имао је тешку повреду и СД Војводина му је помогла у лечењу.
- Никада нисам одустајао и нећу – категоричан је Влада. – Ове године нисам најбољи у Србији, али има времена. У клубу ме гледају као изузетно перспективног и ја то морам да оправдам. О нама спортистима мисли и држава, која ми даје стипендију за добар резултата који сам постигао на Олимпијади младих. Предамном је време и желим да се домогнем одличја с великих такмичења. Тренирам редовно и паклено, а то мора да уроди плодом – нагласио је Влада.
Иначе, браћа размишљају о будућности и желе да им пољопривреда буде занимање када заврше спортску каријеру.
Текст и фото: М. Павловић
