Пливач лесковачке Дубочице освојио је сребро на 50 прсно и бронзу на дупло дужој деоници истим стилом. Србија је у Београду наступила са 18 пливача, а поред његова два одличја, испливано је 13 полуфинала и четири финала.
- Био је невероватан осећај први пут пливати на великом такмичењу код куће. То је носило и дозу одговорности, али успео сам да се изборим са свим и освојим још два одличја. Сви смо на великим такмичењима подједнако спремни и жељни да дођемо до истог циља. Коме се у том тренутку боље поклопе коцкице тај и дође до медаље. Волим да се тркам и то је разлог зашто се бавим спортом - рекао је Урош Живановић.
Пре неколико недеља Урош је напунио 18 година и ово му је последња јуниорска сезона. До краја лета очекује га Европско првенство за пливаче до 23 године у Даблину, а онда у септембру и Светско јуниорско првенство у Нетањи у Израелу.
- На крају лета полако би требало да се крене са припремом за олимпијску годину и за покушај постизања олимпијске норме. Уколико успем да се пласирам за Олимпијске игре, онда ће све бити усмерено ка што бољој припреми и што квалитетнијем наступу у Паризу.
Имамо јаку јуниорску репрезентацију
Ово је једна од најјачих генерација у Србији у претходних десетак година, каже Урош Живановић.
- Имали смо изванредне пливаче у Београду, који су успели да се пласирају у финале, као што су Петар Поповић и Страхиња Масло, а поред њих и они који су ушли у полуфинале, као што су Мина Каљевић, Мартине Буквић, Огњена Ковачевића, Николе Докмановића, Огњена Пилиповића. Много квалитетних пливача имамо у репрезентацији тренутно. Када имате тим око себе који је толико квалитетан, просто вас гурају напред да ви будете још бољи - рекао је Живановић.
Прелазак из јуниорске у сениорску конкуренцију за многе спортисте је врло тежак, а Урош ће се са тим сусрести веома брзо.
- Углавном спортисти имају проблем са преласком из јуниорске у сениорску категорију зато што су навикли на успехе у јуниорској категорији, а када се уђе у сениорску категорију ти успеси не могу одмах да се очекују. Тело и глава тек требају да стасају за сениорску категорију. Као што су супеси у јуниорима резултат дугогодишњег рада, тако и међу сениорима треба да се очекује неколико година да се пливају резултати за медаљу.
Живановић је иначе рођен у Београду, али живи и тренира у Лесковцу.
- Због одличних услова и веома посвећеног тренера (Душан Величковић) који је веома амбициозан и посвећује се сто посто целој групи, заједно са својим родитељима, донео сам одлуку да наставим рад у Лесковцу. У Београду је велики број клубова који се баве воденим спортовима, а мали број базена и термина да све то покрије.
За пливачки спорт се Урош одлучио управо зато што воли да се трка и од малена се такмичио за све и свашта.
- Од малена се видело да нисам за лопташке спортове и да се боље сналазим у води него на копну. Зато сам одлучио да се бавим пливањем и да се опробам. Долазим из спортске породице и то ми је некако у крви.
Себе у будућности види како ужива у овом спорту, а време ће показати шта ће бити даље.
- Успеси много лепи, али ја уживам у спрту и у томе што се ради. Радујем се свакој припреми и раду који претходе успеху и желео бих и у наредним годинама да то наставим - закључио је Живановић.
Г. М.
