Петопласирана посада Србије са прошлогодишњих Олимпијских игара у Токију има јасан циљ за 2022, а то су Европско првенство у Минхену и Светски шампионат у Рачицама. На путу до жељеног успеха на тим смотрама била су и два Светска купа, најпре у Београду, а потом у Луцерну, који је завршен пре неколико дана. На оба је наш двојац освојио бронзу, с тим да је у швајцарском граду конкуренција била и те како „паклена“. Само пет стотинки делило је Мачковића и Васића од сребра, а злато су, као и на Ади Циганлији, узели Британци Оливер Вејн–Грифит и Том Yорy.
– То је био један вид припрема за оно најважније што нас чека. Задовољни смо како смо одрадили трке и јасно је да смо доста напредовали физички и технички, а наравно, има простора за још. Смањили смо разлику за Британцима, а за аустралијску посаду смо очекивали да буде брза у Луцерну. Ту је конкуренција била изузетно јака. Браћа Мартин и Валент Синковић из Хрватске, олимпијски и светски прваци, вратили су се у дубл скул и сада су остали прешли у двојац јер желе да траже шансу када њих нема – напоменуо је на почетку разговора 27–годишњи Мартин Мачковић.
Од три Светска купа, наш двојац није планирао да учествује на другом у Пољској, тако да је одрадио оно што је било зацртано као припреме за предстојећа првенства. Амбиције за Минхен у августу и Рачице у септембру се не крију – ићи ће се на медаљу.
– После Олимпијских игара у Токију где смо имали пех са короном, што нам је тешко пало, одмах смо направили план за наредне три године, до Париза 2024. и за ову сезону главни догађаји су нам европски и светски шампионат. Показали смо у Луцерну да можемо да се носимо са британском посадом, пред крај трке смо јој били близу. Циљ на Првенству Европе је да их победимо, што је реално, још и ако припремимо бољу тактику. Има, међутим, још доста добрих посада, тако да ће свакако бити изазовно. Видећемо каква ће конкуренција бити на светском, верујем да неће чак бити толико јака као у Луцерну, јер ће можда неко мењати дисциплину, а све зависи и од тога ко ће бити у форми и колико утрениран. Без размишљања, ми циљамо медаљу. Мислим да је време да се домогнемо постоља на светском првенству. Нема разлога да то не очекујемо – поручио је Мачковић, који са Васићем весла од 2019. године. Тада су и први пут заједно учествовали на СП и заузели су седмо место, што им је донело норму за Олимпијске игре у Токију.
Припреме са олимпијским првацима
Крајем ове седмице Мартин Мачковић и Милош Васић отићи ће на припреме на Сребрно језеро где ће бити десетак дана, а потом ће пут Загреба где ће недељу дана тренирати са Мартином и Валентом Синковићем, успешним хрватским веслачима, који су освојили све што се могло освојити, а актуелни су олимпијски прваци.
– Радили смо с њима и пред први Светски куп у Београду и сада ћемо искористити прилику да поновимо то. Нема бољих припрема од овога, од њих можемо много да научимо – рекао је Мачковић.
Тандем се одлично уклопио и већ прве године кренуо је у добром ритму. Победили су на првом заједничком такмичењу у двојцу, Светском купу у Пловдиву и били су бољи од чувене браће Синковић, што је имало великог ођека. Због короне 2020. није било ових такмичења, а ветар у леђа за Токио добили су на Светском купу у Луцерну 2021. када су, такође, победили. Са Европског првенства у Варезеу исте године имају бронзу. Суботичанин у ризници има титулу светског првака у конкуренцији млађих сениора када је са Виктором Пивачем тријумфовао 2016, као и још три бронзе са истих догађаја, 2014, 2015. и 2017.
– Одрадио сам сваки корак у млађим категоријама и сада је време за медаљу на сениорском светском првенству – јасан је Мачковић.
Уз тренерску палицу нашег прослављеног веслача Николе Стојића, који ради са овим двојцем од 2020. године, сигурно је да се од Мачковића и Васића може очекивати још лепих вести и одличних резултата.
К. Бугарски
