Познато је да је Србијагас, на чијем је челу Душан Бајатовић, вишегодишњи спонзор српског шампиона. Упркос томе, његов избор за првог човека РК Војводина изазавало је велику пажњу српске рукометне јавности, с обзиром на то да је Бајатовић и генерални директор ФК Војводина. То је био повод да са Душаном Бајатовићем разоварамо о актуелном клупском тренутку.
Више од деценије били сте део РК Војводина и заслужни за њену деценијску доминацију. Одакле идеја, који је био мотив, да прихватите најодговорнију улогу овог успешног спортског колектива?
– Једноставно, осетила се потреба у нашем систему, који је изнедрио небројано трофеја и титула, за неком новом снагом, енергијом и свежином, али је потребно да нагласим то да ми у клубу то не гледамо као смене, него као мешање карата у истом шпилу. У неким договорима ово је требало да буде само једна степеница више. Војводина је увек на првом месту свима нама – нагласио је Бајатовић.
Које су то нове идеје, визија и изазови на којима ће функционисати Војводина?
– Као и у свакој сезони до сада, наше амбиције су врло високе, како на домаћој, тако и на међународној сцени, где смо у Купу ЕХФ већ елиминисали првака Италије Бриксен и уколико будемо имали мало среће при жребу, сматрам да далеко можемо да догурамо. Селектиран је тим који просто има обавезу да се бори за највише циљеве. Пред нама је најуједначеније и, можда, најјаче првенство Србије у последњих неколико година, што је јако добро за српски рукомет у целини. Правимо четворогодишњи план и систем, који на свом крају мора да изнедри клуб на нивоу Лиге Европе и у следећем кораку Лиге шампиона. Мада, свима који прате глобално спорт, све је јасније то да велики хоће само са великима и та „утакмица“ непрекидно траје.
Неспоразуми с навијачима прошлост
Недавно смо били у прилици да РК Војводина има и навијачку подршку, чини се да је, после много година, створена хармонична атмосфера са симпатизерима?
– Слажем се да је то сада израженије него што је то било у последње време. То је још једна нова снага Војводине. Нека времена неспоразума су иза нас, схватили смо сви да нам је Војводина на првом месту и да морамо да је зидамо од темеља. Сада смо чврсто јединствено на истом задатку, да будемо што јачи. Недавно су најватреније присталице нашег клуба пружиле подршку и свих 60 минута су нас бодрили против Радничког, а реакција играча се одмах видела. Остварена је победа од 16 голова разлике против чврстог противника из Крагујевца, која је проистекла разменом енергије са терена и са трибина.
Као шампиони Србије, како сте задовљни односима са кровном организацијом – РСС?
– Увек се трудимо да будемо максимално коректни и да будемо стабилизирајући фактор. Доласком Милене Делић на чело Савеза примећујем, да се мало нашалим, осим несумњивог шарма, добили смо и особу која је изузетно посвећена, стручна и клубашки непристрасна. Са руководством Аркус лиге, такође, имамо веома коректне односе. Не треба да заборавимо и занемаримо да је сама идеја у вези са Аркус лигом потекла је из нашег клуба. Када су репрезентације у питању, јасно је да смо са страним тренерима отишли корак напред, мада је повратак на пут медаља орочен на минимум два олимпијска циклуса, јер ни једног успеха нема преко ноћи. Некоме то може да се чини као дугачак период, али он мора да буде утрошен кроз рад у систему, а не у анархији.
Стиче се утисак да сте ви и председник ФК Војводина Драгољуб Збиљић добили у аманет да створите нове ветрове у новосадском спорту?
– Слажем се. И да хоћемо, а нећемо, од тога не можемо да побегнемо. Нас двојицу је, поред менаџерског духа, спорт зближио, створило се велико пријатељство и врхунска сарадња. Успешни смо на својим позицијама и то желимо да пренесемо и на спорт. Конкретно, рукометни и одбојкашки клубови са именом Војводина већ годинама трају као шампионски пројекти, а оно следеће је и да се ФК Војводина попне на врх. У то заједно чврсто верујемо. Наравно, свега овога не би било без снажне подршке Града Новог Сада и доскорашњег градоначелника Милоша Вучевића, који је препознао спорт као веома битну ставку у развоју града.
Рукометаши желе повратак на Спенс
Много се води полемике у вези тога што Војводина игра на Сланој бари, а не на Спенсу. Да ли сте размишљали да се поново вратите под сводове храма спорта?
– Апсолутно се слажем са вама да смо измештањем клуба на Слану бару остали без дела посетилаца на утакмицама. Деветоструки низ титула би сигурно био валоризован много већом посетом публике на рукомету да играмо на Спенсу. Зна се да је наша црвено-бела, војводинашка кућа, на „Карађорђу“ и Спенсу. Али, просто РК Војводина је ушао у проблем развојем и јачањем. Када сте шампиони и учесници регионалне Сеха Гаспром лиге онда морате да играте у сали која испуњава одређене услове, а ту пре свега мислим на подлогу и број седећих места. Тренажни процес и задовољење тих потреба смо нашли у хали на Сланој бари, али и то има своју цену. Дубоко се загазило у пројекат реновирања Спенса, али, на жалост, нисам приметио да су клубови укључени у тај процес, да и они кажу шта су њихове потребе. Сматрам да је сада велика шанса да, поред велике дворане, у Спенсу добијемо и дворану 2.500–3.000 седећих места и тако направимо сјајне услове за све дворанске спортове. Да упростим, РК Војводина жели повратак на Спенс, али оног тренутка кад се створе услови за то – рекао је Бајатовић.
Можете ли да обећате да ће се у мају поново традиционално славити титула у Новом Саду?
– У овом тренутку, гледајући ростере осталих екипа и буџете, готово сам сигуран да то могу да вам обећају и у Шапцу и у Београду и у Панчеву. Сви у клубу чврсто верујемо у такав исход и све ћемо учинити да историју РК Војводина допунимо још једном титулом. Нека она буде резултат јаке Аркус лиге, борбе са јаким клубовима, добрим тимовима и стварањем још боље атмосфере у рукомету. Ако до тога дође, онда ће несумњиво највећи добитник бити репрезентација Србије и на држава, која ће у будућности имати бенефит од свега тога – уверава председник РК Војводина Душан Бајатовић.
Јово Галић
