Бранио је боје зрењанинског Пролетера, Југовића из Каћа и Војводине. Рукомет му је био животни сапутник, Југовић посебна љубав, а упоредо са спортом посветио се школовању, завршио је правни факултет, а касније је и магистрирао.
Када је окончао играчку каријеру посветио се раду у овом спорту и обављао низ најодговрнијих функција. Био је спортски директор Југовића, председник РК Војводина, председник Рукометног савеза Србије, члан бројних радних тела Рукометног савеза Југославије и члан УО Рукометног савеза Војводине. Био је истакнути привредник, између осталог и покрајински секретар за привреду.
Стасит и гласовит, искрен и поштен стекао је бројне пријатеље и поштоваоце и у спорту и на послу. Болета Баришића људи су заиста волели и он је волео људе. Умео је да плане и још брже да спласне. Умео је сатима да прича и слуша о рукомету, о спорту којег је сматрао најлепшим на свету.
Синиви Милош и Милан су кренули очевим стопама и иза њих су успешне каријере, а супруга Душка је увак била подршка тројици заљубљеника у рукомет.
Српски спорт, а рукомет нарочито, остао је без великог прегаоца Бошка Баришића, који ће да буде сахрањен у среду, у 11.15 часова, на Градском гробљу у Новом Саду.
