Одлучио се заа Југовић из Каћа, који има амбиције да кроз августовски бараж обезбеди такмичење у елитном рангу. Душан ће тако трећи пут обући дрес клуба у коме је направио прве рукометне кораке.
- У четвртом разреду сам се уписао у тада можда најбољу рукометну академију, Југовићеву, где сам остао до 16. године. Тадам сам прешао у млађе категорије Војводине, где сам играо две године, да би ме потом прекомандовали у прву екипу. Прошао сам припреме, полусезону стасавао уз Бојанића и Пешића, да би ме повреда одвојила од терена. Као позајмљени играч вратио сам се у Каћ, да би следећу сезону био Југовићев играч где сам се одлично представио на Б суперлигашким теренима – прича Илијин.
У прошлој сезони бранио је боје зрењанинског Пролетера, где је заблистао у елити, што је вредновано и титулом најбољег младог играча Суперлиге. Ситуација у Пролетеру није била баш најсјајнија, па је одлучио да трећи пут понесе Југовићев дрес.
- Има ту неколико разлога, а извојио бих два преовладавајућа. Прво, Југовић има високе амбиције, лепу причу да дође до Суперлиге и онда да буде што ближе екипама које ће се борити за плеј-оф. Друго, решио сам да завршим студије на Тимсу (спортски смер), где сам друга година, и да будем ближе девојци Ивани.
У Југовић је већ дошло шест нових играча (Потпара, Стојановић, Регодић, Витас, Илијин и Босанчић), чиме су истакнуте високе амбиције.
- Ради се о избалансираној екипи младости и искуства, по мени направљен је прави спој, који може да буде једно од пријатнијих изненађења наступајуће сезоне. Управа није направила екипу само за бараж, већ и да по повратку у Суперлигу играмо запажену улогу. Било би добро да се угледамо на Лестер из 2015. године, само да још видимо ко ће да буде Варди, а ко Морган.
Југовића средином августа очекује баражне утакмице са Црвенком и Моравом из Велике Плане.
- Ми смо фаворити, на папиру и на терену. Треба подсетити да је Југовић у Плани одиграо лоше утакмицу, домаћин је био бољи и никако сада не смемо да га потценимо, јер су искусни, дуго су заједно. Објективно Црвенка је ту најслабија, али изненађења су могућа. Ипак, терен је тај који ће показати ко је најбољи.
Илијину не мањкају спортске амбиције.
- Као дете увек сам маштао да будем међу најбољима, да играм Бундеслигу или француску лигу, да заиграм у Килу, Рај-Некар Левену, ПСЖ-у... С годинама дођу и рационалнија размишљања. Тренутно себе сада не видим тамо. Ако бог да, ако се деси биће ми испуњени снови. Био бих задовољан и са другом лигом у те две земље, уз посао. На првом месту је да завршим факултет и да одиграм на највишем нивоу до сада.
А репрезентативне амбиције...
- Отом-потом. Ако се докажем и покажем доћиће и то. Ако не, пратићу наш клупски и репрезентативни рукомет, навијаћу и увек ћу да будем уз нашу репрезентацију. Све зависи од мене. Ако се будем довољно трудио и радио, све је могуће – поручио је Душан Илијин.
Ј. Галић
