Славили су Новосађани (29:23), који су се представили у изузетном светлу, где ни хрватски вицешампион није имао ниједну замерку на њихову победу.
Један од најбољих играча и креатор добре Војводинине партије Немања Прибак сматра да је пресудно било то што су више хтели да победе.
– Почетак је сезоне, промењено је доста играча, било је сумње у екипу, одбрамбена база се променила, а податак да смо примили само 23 гола ме највише обрадовао. Утакмица против Нексеа требало би да буде наш пут како треба да играмо у свим утакмицама – сматра искусни 35-годишњи средњи бек.
Према Прибаковим речима, штета је то што Сеха лига не доноси никакве европске поене попут АБА лиге, јер би топ екипе попут Вардара и Веспрема играле са много више жеље, а публика би још више уживала.
– На мене је посебан утисак оставила атмосфера на утакмици, поготово што до сада нисам имао прилику да то осетим у Новом Саду. Волео би да Нови Сад постане врућ терен, јер то нама на терену много значи. Нема лепшег осећаја кад играш за неког и да те тај неко бодри.
Двомеч за викенд са Ловћеном у ЕХФ купу је следеће што чека рукометаше Војводине.
– Екипа не сме да бира утакмице. То може много да кошта. Примера ради, изгинеш против Нексеа, а онда се мучиш с Ловћеном. Нећу да кажем да је Ловћен лош, али смо ми бољи и играмо код куће. Треба свако од нас да схвати Ловћен на најозбиљнији начин и да одрадимо ваљано, а потом да чекамо мирно Адемар Леона. У међувремену је и Суперкуп у Панчеву (18. септембра), што је наш приоритет јер се боримо за пехар.
Било је потребно време да се пронађе слаба страна Нексеа, зато је прво полувреме било у егалу, када је голман Веркић био одличан.
– У првом полувремену нападали смо конфузно, на погрешне играче. На полувремену тренер нам је указао на неке слабе тачке. У наставку се погодило да смо напад почели да играмо добро, погађали смо зицере, бољу реализацију смо имали, а одбрана је стала када су нам играли са седам играча. Са два пивота и добрим средњим беком било је тешко се бранити, али смо имали залиху од два-три гола предности, па смо чекали да и они промаше неки шут. То се и догодило, пошто смо их добром одбраном натерали на грешку. То је оно право. Можда нисмо тако баш хтели, али се тако наместило.
Радује чињеница да је напад био разноврстан, са много лепих потеза, шрауба (Николић), цепелина (Овчина-Продановић)...
– Било је стварно лепо за око. Суштина је да се сваком нађе место у тиму, да свако зна шта му је задатак, шта се од њега очекује, да има свој пут у склопу екипе. За то заслуге има тренер Борис Ројевић, који нам је на почетку ставио до знања управо те ствари. И ја као искусан играч сам добио задатке, а иначе увек сам имао одговорност, волим да играм под притиском, не пада ми то тешко. Прибак сматра да и поред убедљиве победе екипа није показала максимум.
– Има простора за надоградњу, сматрам да нико не може да одигра перфектно. Одиграли смо на добром нивоу, али када бисмо још мало уложили у себе, било би још боље. Волео бих да се са Адемар Леоном “покољемо” и да видимо колико вредимо – казао је Прибак.
Ј. Галић
Да се осети бољитак
Доласком Прибака Војводина је добила правог вођу екипе, што се показало на првој званичној утакмици.
– У последње време се позиција класичног средњег бека изгубила, јер играчи воле да дају гол и оптерећени су са бројем датих голова. Мени је то нејасно. Рукомет је спорт где се не води права статистика, без индекса успешности, као што је то у кошарци, где се виде и асистенције и одбрана... Због тога се играчи базирају на гол. Имао сам од кога да учим да то није баш тако. Мој циљ је у Војводини да се осети бољитак у игри. Прошле године је било добро, а мислим да то можемо још боље. Много ме радује када људи кажу да смо играли лепо.
