Суперлигашки мозаик почео је да се слаже пре шест година, када је новоизабрана управа, са тадашњим председником а сада потпредседником Миљаном Вујовићем и спортским директором Дамиром Ројевићем, преузела Врбас, који је тада био на 13. позицији Треће војвођанске лиге, из које се, како се у шали каже, може испасти само у Дунав.
- Свесни смо били ситуације у којој смо преузели клуб, без домаћих играчица, у дуговима и у последњој лиги. Са групом старијих играчица и нас неколико спортских радника волонтера и ентузијаиста, уз подршку Општине, направили смо стратегију, где нам је превасходни циљ био да стабилизујемо клуб, поставимо га на здраве темеље, да се финансијски и организационо консолидујемо, а да окосницу екипе чине девојке из Врбаса и околине – каже спортски директор Дамир Ројевић, који потиче из спортске фамилије. Његов рођени брат Борис је као шеф струке Војводину довео до осме шампионске титуле. Врбас је успео да се дигне из пепела и за шест година прескочи четири ранга такмичења. Тај пут није био посут ружама.
- Посветили смо се максимално клубу, дајуће све од себе. Било је и много одрицања, чврто смо били решени да наш град буде препознатљив и по женском рукомету. За годину дана смо прегазили Другу лигу и отишли у виши ранг, да би 2015. ангажовали тренера Милутина Лучића и били у врху Прве лиге. Можда и неправедно тада нисмо отишли у вишу лигу. Али, већ наредне сезоне као први смо ушли у Б Суперлигу, где нас је бод делио од елите. Пре неколико дана остварили смо највећи успех у историји клуба. Ако томе додамо и освојен Куп Војводине и да су наше млађе категорије биле кадетске покрајинске првакиње, онда заиста имамо чиме да се поносимо. У овим сјајним успесима вероватно има везе и то што смо основани на светог Трифуна и што је клупска слава свети Василије Острошки – истиче Ројевић, који је на првом клупском састанку рекао да ће Врбас једнога дана играти и са мађарским Ђером. Тада је то већина пристних прихватила као добру шалу, а данас је та прогноза надомак реализације.
Популарне „вучице” (надимак добиле по Вукици Војводић, тада најмлађем члану клуба, препознатљивој по кики) у својим редовима имају око 60 чланова, с тим да је неколико њих у репрезентативним селекцијама, попут Ана Марије Вулић (кадетска), Дуње Табак, Душане Ковачић (јуниорска) и повремено Јелене Мажић.
Сложно до највећег успеха
Највећи успех у историји клуба остварен је уз велико заједништво и међусобно поверење. Екипа: Јована Васиљковић (капитен), Ана Булатовић, Дуња Перовић, Ана Марија Вулић, Жељана Грозданић, Александра Митић, Дуња Табак, Јелена Мажић, Катарина Манчић, Милица Цвелф, Душана Ковачић, Христина Ројевић, Ања Трифуновић, Вања Кривокапић, Милица Михаиловић, Анђела Васић, Јована Ћосовић и Емилија Петровић.
Стручни штаб: Милутин Лучић и Данимир Ћурковић. Руководство: председник Александар Луковић, потпреседник Миљан Вујовић, спортски директор Дамир Ројевић и комесар за безбедност Марко Краљевић.
Поред прве екипе, тренирају и такмиче се кадетска и пионирска селекција.
- Деци не наплаћујемо чланарину, а све играчице у свим категоријама добију спортску опрему, дресове, патике, тренерке и јакне. Код нас су врата свим девојкама које воле овај спорт отоврена, без обзира одакле су. Рукометашице имају стипендије, а поред општинског буyета, имамо помоћ од донатора и пријатеља. За прву екипу наступају девојке од 15 до 28 година, заједничка црта им је часност, велика борбеност и љубав према клубу. Често се може чути да играју пожртвовано и борбено као мушкарци, на шта су оне поносне - истакао је спортски директор, уз напомену да ће током лета ковати план и стратегију за суперлигашки караван, а о евентуалним појачањима коначну реч даће тренер Милутин Лучић, који је изузетно посвећен тренерском послу и професионализму.
Јово Галић
