Гол Новосађана биће тешко премостива препрека за све противнике јер се од рођеног Каћанина очекује да, као и прошле сезоне, буде један од кључних играча у екипи тренера Бориса Ројевића. Управо су Веркићу припале велике заслуге што је Војводина шести пут заредом постала шампион државе.
Имали ста и понуду из Немачке, шта је пресудило да се одлучите за останак у Новом Саду?
– Можда сам се и уморио од сељакања, јер сам променио доста земаља, од Португалије, Норвешке, Словачке, до Немачке. У годинама сам када морам да размишљам шта ћу после рукомета. Војводина ми је понудила четворогодишњи уговор и дуго сам разговарао са супругом. Деца су нам овде, ћерка је завршила трећи разред, син креће у први, тако да смо одлучили да је најбоље да останемо. Највероватније ћу каријеру, ако будем бранио четири године, да завршим у Војводини, имаћу тада 41, а биће ми то 26. у рукомету – образложио је своју одлуку Светислав Веркић.
Да ли бисте после играчке каријере волели да останете у рукомету?
– Завршио сам школу за оперативног тренера и немам амбиције да будем први тренер, него да радим са голманима. Мислим да бих могао да кроз моје искуство стечено другима доста пренесем и да их научим нечему. То би ме испуњавало.
Какве су ваше и амбиције Војводине за предстојећу сезону?
– Амбиције су нам се поклопиле и самим тим смо и дошли до договора. Гарантујем да је Војводина и сада и у претходним годинама најбоље организован клуб у Србији, што се тиче средстава, услова и свега што прати један озбиљан и успешан колектив. Циљеви су зато највиши, идемо на титулу и домаћи Куп.
Супростављена су мишљења о учешћу наших клубова у СЕХА лиги, како ви гледате на то што ће Војводина опет играти то такмичење?
– СЕХА ће нам превасходно служити за уигравање за оно што нас очекује на крају сезоне. Неке превелике амбиције и очекивања ја лично немам. Остале екипе имају озбиљне буyете и скупе стране играче. Не треба бити нереалан, али мислим да не заслужујемо да будемо последњи као прошле сезоне. Морамо да дамо максимум и резултати ће доћи.
Добили сте позив за сениорску репрезентацију Србије тек у 36. години, како је било поново сарађивати са Љубомиром Обрадовићем?
– Једини сам тренутно у репрезентацији који је имао прилику и раније да ради са њим. Кратко је био у Југовићу, а потом нас је водио до злата на Европском првенству за јуниоре 2000. у Атини. Знам његов начин рада и критеријуме и када ме је позвао, то је по мени био природан сплет околности. Можда је позив стигао мало прекасно, имао сам 36 тада. Искрено, да ме је било који други селектор позвао добро бих размислио да ли да се одазовем. Обрадовић је и доста раније требало да добије шансу на месту селектора и мислим да би требало да остане, јер нас је одвео на Светско првенство.
Очекујете ли да се нађете на списку за СП иако дође до промене селектора?
– Искрено да. Надам се да ћу бити здрав, да ћу у Војводини пружати добре партије и да ћу заслужити позив селектора ма како се он звао – јасан је Веркић.
Кристина Бугарски
Веркић је био члан некада јаког Југовића из његовог родног Каћа. Са клубом је освојио Челенy куп и у разговору за „Дневник” присетио се како је тада било играти у Србији.
– У случају моје генерације, тада је била велика, али здрава конкуренција, добро се радило и пут до првог тима је био изузетно тежак. Требало је доста да се намучиш како би заслужио позив. Друга екипа клуба играла је Војвођанску лигу, ми смо стасавали на бетону и онда када заслужиш уђеш у први тим. Данас буквално из кадетске категорије дођете до прве поставе. Наша лига је тада била далеко квалитетнија, ја сам са 26 отишао у иностранство, док данас играчи одлазе доста раније. Тужно је што су се изгубиле школе рукомета као што су Црвенка, Бачка Паланка, Југовић, Пролетер, Врбас. То су били рукометни центри. Опао је и квалитет и квантитет, али и даље има људи који верују у рукомет и мислим да ће бити боље – нада се Веркић.
Веркић је открио и каква је атмосфера у репрезентацији.
– Обрадовић је један од захтевнијих тренера што се тиче физичке припреме, али се све то на крају исплати и сваки играч му буде захвалан. Атмосфера је заиста добра, играчи долазе орни на припреме. Мислим да је овај тренутни тим направљен од правих момака, младих и жељних доказивања – сматра Веркић.
