Остварили су најслабији резултат укупно у поређењу са свим осталим колима (4,5 од 13 могућих поена). Ипак, и поред свих тих пехова, Србија је као нација остварила историјски успех на овом такмичењу. Наиме, после много година поново имамо медаљу са светског шампионата и то у најстаријој категорији до 18 година!
Наша сениорска репрезентативка, женски интермајстор Теодора Ињац освојила је бронзу која сија као злато! Теодора је до медаље стигла са фантастичних осам поена из 11 партија, са шест победа и четири ремија. Шта рећи за њу него да су је изузетно марљив рад и упорност за шаховском таблом, као и природни шарм и дар за креативношћу довели надомак самог трона. У последњој партији је била доста боља од своје противнице и са победом би била вицешампионка света, али на крају ипак „само“ реми са упорном Индијком, за историјски успех српског шаха.
С друге стране, највећи трагичар турнира у српској делегацији је сјајна Јована Срдановић у категорији до 16 година, која је изгубила последњу партију и пласирала се “тек” на 4. место. О томе колико је Јована убедљиво водила читав турнир говори и чињеница да чак и са поразима у последња два кола није пала испод 4. места! Са само једним ремијем у та два кола, освојила би бронзану медаљу! Читав турнир плашила је своје противнице лепршавом игром и енергијом чак и ван шаховске табле, на којој су јој се противници и организатори турнира дивили, али на жалост шаховска богиња “Каиса” јој није била наклоњена за освајање светског врха. И поред тога, не треба занемарити њених одличних 7,5 поена из 11 партија, као и зарађених 111 рејтинг поена. Треба рећи да је Јована довде стигла својим преданим радом и посвећеношћу шаху, као и да је годину дана млађа од своје конкуренције, тако да, ако овако настави, већ следеће године можемо очекивати химну Србије на Првенства света.
Још један наш представник који је постигао велики успех у најјачој мушкој категорији до 18 година је интермајстор Михајло Радовановић, који је освојио одлично 11. место са скором од седам поена из 11 партија. Михајло је играо веома храбро, можда и превише ризиковао, али остаће упамћено да је одбио реми првом фаворите на турниру и на жалост изгубио.
Још једна наша сениорска репрезентативка из редова кадета од које смо потајно очекивали медаљу, женски интермајстор Марина Гајчин, у најјачој категорији до 18 година освојила је 6,5 поена и пласирала се на 18. место. Није разочарао ни ФИДЕ мајстор Милош Милошевић, који је у конкуренцији до 16 година освојио такође 6,5 поена и пласирао се на 31. место, са зарађених 17 рејтинг поена.
У конкуренцији кадеткиња до 14 година Анђела Димитријевић је освојила 4,5 поена и пласирала се на 79. место. Међутим, треба истаћи да је Анђела имала пех да се разболи током турнира, те је једну партију изгубила контумацијом, а потом играла са знатно мање снаге него што смо иначе од ње навикли. Наша друга представница у истој категорији Невена Ђорђевић имала је половичан учинак (5,5/11) и пласирала се на 60. место. У старијој категорији до 16 година Катарина Несторовић је имала скор од шест из 11, што је било довољно за 34. место. До 18 година, поред Теодоре и Марине, такмичила се и Ања Симић која је са 4,5 из 11 освојила 69. место.
Када су у питању наши кадети, најмлађи међу њима Стефан Тадић и Александар Радојичић до 14 година освојили су 49. односно 97. место, са шест односно 4,5 поена, респективно. Обојица су могли да поправе пласмане, међутим болни порази у последњем колу довели су до овог стања на табели. У најстаријој групи до 18 година, поред Михајла Радовановића, такмичили су се и Милош Крстић и Миланко Билић и освојили по 4,5 поена, што им је донело 77. односно 81. место.
На крају треба истаћи да смо као нација изласком Теодоре и Јоване на подијум за награђене (првих шест места је награђено) показали свим светским велесилама да и ми припадамо самом врху у конкуренцији младих шахиста. Ово је резултат захваљујући којем смо као држава поделили 11. и 12. место од укупно 79 земаља такмичара. Да су којим случајем Јована и Теодора победиле у последњем колу били бисмо најбоље пласирана нација на шампионату! И поред тога, ово је један од највећих успеха српског шаха и сигурно велики подстицај и другим нашим младим надама да марљиво раде на шаху како би се једног дана нашли међу најбољима на свету. Поред наших кадета, ово је велики успех и тренера Ивана Мартића и Младена Миленковића, који су све време саветодавно и стручно помагали нашим представницима, што је и проверени рецепт за успех у наредном периоду – најмање два тренера су неопходна као помоћ и подршка кадетима на оваквим шампионатима.
Младен Миленковић
