Поделио је прво место, али су додатни критеријуми одлучили да му припадне бронзана медаља. Оно што је, такође занимљиво, је чињеница да је Будисављевић исписао историју српског шаха баш у Новом Саду, где је 2020. године дошао до последње велемајсторске норме и то пре него што је напунио 17 година, што никоме до сада није пошло за руком.
Шта вас највише привлачи шаху?
– То што волим да се такмичим и побеђујем.
Шах преко интернета је све заступљенији, а нарочито са кратким временским контролама. Да ли по вашем мишљењу то добра или лоша ствар за развој шаха као спорта, али и за развој шаховске вештине код појединца?
– Шах преко интернета је свакако одлична ствар за подизање интересовања за шах широм света. Играње са кратким временским контролама је интересантно и за играње и за гледање, али је за развој шаховске вештине неопходно прво добро научити саму игру, па тек затим уживати у игрању партија са кратким временским контролама.
Најмлађи сте српски велемајстор, што је сигурно изискивало велики напор. Како успевате да се организујете и ускладите обавезе?
– Неопходна је добра организација и правилно постављање приоритета, а наравно нека задовољства морају да се жртвују због шаха.
Шаховски тренери су све траженији. Ко је највише допринео вашем напретку?
– Важно је имати квалитетног тренера, да се не би много лутало. Ја сам имао среће да радим са интермајстором Зораном Арсовићем када сам почињао. Након тога сам самосталним учењем уз помоћ компјутера и шаховских програма, за осам година стигао до титуле велемајстора. Доказао сам да то може, али сам свестан да би све то било још брже, лакше и боље да сам имао финансијску подршку за врхунске светске тренере и наступе на престижним турнирима. Свестан сам да и мој даљи напредак пре свега зависи од тога да ли ће се наћи спонзор сада након овог успеха који сам донео Србији.
Сада студирате у Сједињеним Америчким Државама. Можете ли нам рећи нешто о том искуству?
– Предивно искуство, осим одличних услова за студије, уживам у томе што сам у друштву вршњака, тако да има пуно дружења и забаве. На универзитету има више од 20 хиљада студената, живим у кампусу и задовољан сам смештајем. Користим и то што на универзитету имамо један од најбољих спортских центара у САД, у ком стичем физичку кондицију и уживам у осталим спортовима када за то имам времена. Од непроцењиве је важности то што сам близу Сент Луиса, који је данас престоница врхунског шаха, тако да користим сваку прилику да будем у клубу у окружењу самог светског шаховског врха.
Како су текле припреме за Светско јуниорско првенство у Мексику?
– Шах изискује рад у континуитету, а успех долази као последица вредног рада и посвећености. Све је то само припрема за још озбиљније успехе који ме очекују.
Цео турнир сте одиграли сјајно и борбено, па је тешко ухватити се за један моменат као прекретницу. Да ли је ипак она постојала и на коју партију сте најпоноснији?
– Сјајно сам се осећао током целог турнира, али бих истакао десето, претпоследње коло, у ком сам на другој табли, победом црним фигурама над колумбијским велемајстором дошао у поделу првог места и добио прилику да се у последњем колу, на првој табли борим за злато. Нажалост, поново сам био црни и нисам успео да надиграм противника који се одлично бранио, тако да је партија завршена ремијем. Поделио сам прво место са истим бројем поена са својим противником, а по додатним критеријумима сам завршио трећи и донео Србији прву медаљу са Омладинског првенства света од пре тачно тридесет година.
Мексиканци су познати као срдачни домаћини. Да ли сте задовољни организацијом?
– Сјајна организација и диван народ. Радо ћу поново путовати у Мексико.
Какви су даљи планови за ваш шаховски развој и који турнири вас очекују у скорије време?
– Са нестрпљењем очекујем да напокон наступим за сениорску репрезентацију. Ја сам још 2019. године, као петнаестогодишњак позван на припреме репрезентације. Непосредно након тога сам испунио услове за титулу интермајстор, па одмах наредне, 2020. године и за највишу шаховску титулу велемајстор и тиме се уписао у историју српског шаха као најмлађи и једини коме је то успело пре седамнаестог рођендана. Увек сам се одазивао на све позиве националног тима и доносио Србији медаље са првенстава Европе у млађим узрастима. Интересантно је да и поред свега, од промене на челу Шаховског савеза Србије 2020. године, нисам више био позиван ни на припреме, нити да заиграм за сениорску репрезентацију Србије. Чак ме савез као организатор ове године није позвао ни на Србија опен, иако сам се селектору и том приликом ставио на располагање. Сами закључите да ли је то у интересу српског шаха. Желим успех репрезентацији на предстојећем првенству Европе, а ја започињем припреме за најважније окупљање Олимпијаду, која се наредне године одржава у Будимпешти. Мој план и велика жеља је да играм тамо и допринесем великом успеху репрезентације.
Играњем турнира се стиче драгоцено искуство и ван шаховске табле. Које такве ситуације се најрадије сећате?
– Волим да путујем и упознајем нове људе, а играње шаха ми је омогућило ту привилегију. Пуно је лепих успомена да бих издвајао неку посебно, а најбоље је када их употпуним и успехом за шаховском таблом.
Стефан Костић
