Као избеглица, ратне године проводи у Србији (Ћуприја), а по окончању рата породица прелази у Нови Сад, и у њему борави до краја живота. Био је економиста и радни век је углавном провео у ЗОИЛ-у Нови Сад, каснији ДДОР Нови Сад. Шах почиње да игра у Новосадском шаховском клубу, да би шездесетих година био стандардни члан „Партизана“ са Телепа. Партизан је тада био и успешан члан Војвођанске лиге. Почетком седамдесетих, са Николом Кучмашем и Николом Москаљем, брани боје новооснованог клуба „Руске слово“, који 1975. прераста у шах клуб „Војводина“. И ту је активан и поуздан члан екипе.
По пензионисању, од 2004. до 2019. године стамени је члан (мада повремено и резерва, јер се игра на четири табле) екипе „Прва војвођанска бригада“, вишеструког победника градских, и после тога и републичких такмичења геронтолошких центара. Наш ведри Божа нас је изненада, за мање од два дана боловања, 28. септембра ове године напустио због последица убода комарца зараженог вирусом Западног Нила. А о томе колико је савестан грађанин био говори и чињеница да је Божа, после вакцинације са две дозе кинеске вакцине, 12. септембра (по препорукама лекара) ради заштите од Ковида-19 примио и Фајзерову вакцину. Иза себе је оставио ћерку Биљану, унуке Дуњу и Јелену, и праунука Божидара. Збогом драги пријатељу, и поздрави остале чланове славне, сада употпуњене небеске екипе – Андрију Баленовића (2013), Славка Ковачевића и Миленка Јовановића (2020).
Нека му је вечна слава и хвала!
ФМ Слободан Бојковић
