НАЈВЕЋИ УСПЕХ ВОЈВОЂАНСКОГ КЛУПСКОГ ШАХА: Драган Лазић о путу Сирмиума до вицешампионске титуле Европе
Шахисткиње Сирмиума из Сремске Митровице су постигле највећи успех у историји војвођанског клупског шаха – постале су вицешампионке Европе!
Предвођене шампионком Европе интермајстором Теодором Ињац, шахисткиње бившег шампиона државе су одиграле сјајан турнир на Родосу и биле највећа претња апсолутном фавориту Серкл де чесу из Монака, који се на доминантан начин и окитио круном.
Поред споменуте Ињац, Сирмиум су до овог сјајног резултата водиле и интермајстори Леја Гарифулина (Русија, али игра под заставом ФИДЕ) и Њургул Салимова (Бугарска), те женски велемајстори Говар Бејдулајева (Азербејџан) и Ксенија Балабајева (Казахстан).
– Стартовали смо са пете позиције по стартном рејтингу, али, као и прошле године када смо завршили на четвртом месту, веровао сам да можемо да уђемо у борбу за медаље – каже за „Дневник“ капитен екипе Драган Лазић. – Састав првих шест-седам екипа је изузетно снажан и знао сам да ће одлучивати у највећој мери тренутна форма. Сем меча у четвртом колу против главног фаворита, екипе из Монака, ми нисмо имали играчицу којој не иде, па смо састав одређивали по систему да распоредимо снаге и задржимо свежину. Тако смо стално ротирали састав, и побеђивали. Прилично убедљиво смо освојили сребро, практично коло пре краја.
Према његовим речима, при избору екипе на прво место ставља ставља атмосферу у тиму, јер екипа није збир јаких индивидуалаца.
– Чак и у шаху, где сваки играч игра своју партију за својом таблом. Када у екипи не влада заједништво и међусобна мотивација онда се не може доћи до врхунских резултата. Једнако је важан и однос клуб-играч, јер само кад играч има потпуно поверење у клуб може да се опусти и усредсреди на саму игру и такмичење. Увек играчима истичем да су од резултата важнији добра атмосфера и расположење. Ако тога нема, тада ни резултат нема поенту. Адекватан буџет је свакако важан услов и током целе године руководство клуба брине о томе и анимирању привреде и потенцијалних спонзора. Ово није лако јер шах не спада у посебно популарне спортове – рекао је Лазић.
Подвизи српских тимова
О колико великом успеху Сирмиума је реч осликава и податак да је сличан резултат у новијој историји имала само Црвена звезда, 2023. године у Драчу (Албанија), када је освојила европску бронзу. Прошле године, у Врњачкој Бањи, је Сирмиум био надомак медаље, четврти, а Звезда пета. Српски клубови су освојили пет титула првака Европе, али је последња била 2002, када су трофеј подигле шахисткиње београдског БАС-а. Земунски клуб Агроуниверзал има чак три титуле, а Гоша из Смедеревске Паланке једну. У отвореној конкуренцији је једино Партизан из Београда проглашен најбољим на континенту, далеке 1956. године.
Амбиције Сирмиума су увек умерене.
– Идемо на прво место, али испред тога по значају је расположење девојака, не смеју бити под пресијом. Из таквог приступа наша женска екипа има само једну титулу првака државе и сматрам да се успех не мери искључиво пласманом, већ и беспрекорним фер-плејем и добрим осећајем са којим играчице долазе на такмичење и одлазе са њега. Клуб ће учинити мале корекције састава за наредну такмичарску сезону, нарочито за домаћа такмичења и борићемо се за врх као и до сада. Што се тиче Европског клупског купа, надам се да ћемо успети да обезбедимо средства и да ћемо учествовати, посебно што ће се такмичење одржати у Црној Гори, а састав такође неће претрпети значајније промене, наравно ако све чланице екипе буду на располагању а верујем да хоће. Волео бих да у екипи, осим Теодоре Ињац, имамо још неку домаћу шахисткињу, али за такмичење овог нивоа и за борбу за медаље за сада тешко да можемо наћи адекватно домаће појачање. Теодора, сем терета прве табле, показала је изузетну склоност ка лидерству и била ми је од велике помоћи у вођењу екипе – закључио је Лазић.
Поред овог историјског успеха, радују и појединачни резултати. Леја Гарифулина, Њургул Салимова и Ксенија Балабајева су освојиле сребрне медаље за резултат на својим таблама, док је прва табла репрезентације Србије, Теодора Ињац, била близу одличја на првој табли, игравши против најквалитетнијих шахисткиња на Старом континенту.
Пут до сребрне медаље
Наш представник је почео фуриозно – са две максималне победе против клубова са Исланда и из Шведске. Уследио је дерби против Гамбита из Луксембурга, где су девојке показале завидну тимску игру, на резултат, и да имају сјајну хемију у екипи. Сирмиум је славио минималну победу (2,5:1,5), захваљујући победи Балабајеве. Остале чланице екипе су ремизирале своје партије.
Четврто коло је донело и дерби целог турнира. Први носилац на стартној листи је показао колико је јак. И поред велике жеље и борбености, Сирмиум је поражен од клуба из Монте Карла, 0,5:3,5. Овај резултат није пољуљао самопоуздање шахисткиња српског представника, па су већ у наредном колу одиграле и најбољи меч на турниру, и то против браниоца пехара љубљанског Тајфуна! Гарифулина, Салимова и Балабајева су победиле, а Теодора је успела да одржи реми против једне од најбољих шахисткиња данашњице, велемајстора Жу Јинер из Кине!
У претпоследњем колу је виђен и српски дерби између Сирмиума и Звезде. Била је то жестока и вишечасовна борба, али захваљујући победи Салимове против српске репрезентативке женског интермајстора Аделе Великић, поени су припали војвођанском тиму. Пред последње коло је Сирмиум имао отворен пут ка одличју, али и врло непријатног противника – Супер чес из Румуније, екипа која је показала да може да победи било кога. Био је то врло занимљив меч, у којем је Сирмиум минимално поражен, али и ривали нашег представника у борби за медаљу су међусобно одиграли нерешено, па није дошло до промене на табели.