Годину дана пре оснивања клуба, 1991. године, одржан је први овакав меч, а за екипу песника су тада играли Љубивоје Ршумовић, Вујица Решин Туцић, Горан Бабић и други. Иако ове године, услед финансијских потешкоћа, није било предвиђено одржавање меча и традиционалног брзопотезног турнира, Жељко Медар, шаховски педагог који је и започео ову традицију, био је упоран и успео је да опет окупи познате шахисте, госте из Београда, као и талентовану децу.
Први пут је турнир одржан у ЖШК „Даме“, у простору који је већ познат по одржавању песничких вечери, у клубу који води Станко Клишанић Дека. Змајеве дечје игре су децу обрадовале мајицама за учеснике.
Меч је одигран на осам табли и резултат није био у првом плану. Ипак, минималну победу су остварили старији, а истакла се талентована Хана Ферко која је победила песникињу и шахисткињу Татјану Петровић. Посебна атракција за малишане било је учешће слепих шахиста, репрезентативаца Србије Сретка Аврама и Живе Маркова. Играли су још проф. др Јован Попов, Красоје Нотарош, Жељко Медар, као и гости из Београда Милан Михајловић и Милета Цицовић, који на мечу учествују више од 25 година.
Поред гостију ДШК „Капабланка 1992“ Ање Јовановић, Огњена Ћузовића и Николе Лесковца, играли су и чланови клуба: Алекса Величковић, Теодора Јауковић, Лука Гилица, Хана Ферко из Гложана и Петар Богнар из Врдника. Међу овом децом је чак њих петоро победника на првенствима Србије и Војводине.
Пре почетка брзопотезног турнира био је запажен наступ песникиње из Београда Лоле Ларе Бранков, која је после читања три своје песме поклонила 20-ак књига учесницима и организаторима. На брзопотезном турниру је помало неочекивано победио мајсторски кандидат Александар Лесковац са освојених шест поена из седам партија, испред Медара који је имао пола поена мање. Следили су: Ћузовић и Пантић по пет, П. Миличевић и С. Милинковић по 4,5, Цицовић, Н. Лесковац и А. Јовановић по четири, Јауковић, Продановић, Михајловић, Богнар и Орлић по 3,5 поена итд.
И. Узелац
