Под слоганом „Нек је ведро све по свету“, овогодишња манифестација ће на централним градским трговима и улицама старог градског језгра, као и у образовним установама социјалног и здравственог старања, окупити више од 7.000 учесника, односно деце и младих из Србије и региона, као и 40 стваралаца за децу. Награда „Змајев штап“ ове године додељена је младој књижевници Ивани Нешић, која је отворила „Змајеве дечје игре“.
- Драги пријатељи, данас сам двоструко срећна – истакла је Ивана Нешић. – Најпре због тога што смо овде окупљени у једном лепом амбијенту у којем причамо о лепим стварима, а поред тога, срећна сам због себе и не знам како да опишем то шта за мене значе „Змајеве дечје игре“ и награда „Змајев штап“. Кад сам их, као девојчица, гледала на телевизији, нисам могла да замислим да ћу икада бити њихов учесник, а поготово то да ћу их икад отворити и понети неку награду. С обзиром на огромну традицију коју фестивал има, та награда ми посебно значи. Деци бих поручила да читају, да се радују и да смо ми ту због њих.
Награда „Змајевих дечјих игара“ за изузетан допринос популарисању књижевности за децу припала је проф. др Зорани Опачић са Учитељског факултета у Београду, а награду „Плави чуперак“ ове године дели четворо аутора – Весна Алексић, Пеђа Трајковић, Горан Новаков и Зоран Пеневски.
- Једна списатељица је рекла: „Од деце увек треба и кретати, она су неопозива будућност света. Деци припадају све године, данас и сутра.“ То би требало имати на уму када говоримо о књижевности за децу – нагласила је награђена проф. др Зорана Опачић. – Неки од највећих српских писаца су писали о детињству и за децу, па иако Змајево стварање за децу можда није било прво, без њега се није могло ни на почецима, ни данас када се та књижевност разгранала, и несумњиво се без Змаја неће моћи ни у будућим временима. Његове песме данас су једнако живе и актуелне, а његово познавање дечје природе дубоко и истинско. Његово дело постало је везивна твар историје српског детињства. Можемо га назвати колом младим, колом новим, које кроз времена плешу, како би сам Змај рекао, „наследници светог жара“.
Б. Павковић
