Савић се гостујући у новом издању емисије "Мој угао" присетио и како је почео његов пут на клупи Србије 2013. године на Светском првенству у Барселони када је освојено седмо место.
"Тај неуспех је утицао на све што се касније десило. Ја сам то схватио као шамар, који нас је све променио, све што је касније дошло јесте последица тог пораза. То је био изузетан тим, али се тим не ствара само у базену, већ и ван њега. Ситнице које много значе су део атмосфере и то је оно што данас краси овај тим", рекао је Савић.
После тога је освојено практично све, укључујући и дуго чекано олимпијско злато у Рију.
Ипак, на Светском првенству у Кореји 2019, поново се десило нешто што није пракса, екипа је отишла у "шареном" саставу и била пета.
"Мене то уопште не занима. Битно ми је моје окружење, колеге и Савез. За све остало се не занимам, али није жртвовано Светско првенство. Ми смо ишли у најјачем саставу који смо имали. Већина је била повређена, а због пренатрпаног календара нису успели да се излече, јер се и иначе само залече. На том шампионату су били скоро сви играчи који ће играти на Олимпијским играма 2024. године, а били су кандидати и за 2020. годину. То је планирани потез, који је био, пре свега, одбрањен и од стране Ватерполо савеза. Није то био мој хир".
Савић каже да Србија практично већ има формиран тим за 2024. годину.
"Злато у млађима категоријама није освојено од 2016. или 2017. године, али постоје генерације које долазе и којима је стратегија Ватерполо савеза наменила будућност. Имамо тренере који могу да вуку са собом ту одговорност. Што се тиче А репрезентације, стратегија је већ створена и на неки начин већ имамо селекцију која ће представљати тим Србије 2024. године".
Такође, припрема се и његов наследник.
"Апсолутно. Задатак Савеза, али и селектора јесте да посвети пажњу млађем колеги, да би могао да се настави низ. Наравно да ту постоји много кандидата, имамо добру намеру и имамо људе који то желе да буду и постану“, закључио је Савић.
Он је у емисији говорио и о другим бројним темама, а открио је да су му два најдража успеха - злато са Србијом у Рију и Лига шампиона са Црвеном звездом.
