Новосађанке су у обе утакмице финалне серије против Црвене звезде славиле идентичним резултатом -10:8. Попут првог меча, одиграног у Новом Саду и реванш у Београду био је изједначен у првом делу сусрета, да био онда у другом делу изабранице Слађане Дрезгић сломиле отпор ривалки и решиле меч у своју корист, а тиме дошле и до новог трофеја. Уз ове три узастопне дупле круне Војводина је у последње две године освојила и два друга места у Дунав регионалној лиги и сада је потпуно јасно да се најбољи женски ватерполо игра у Новом Саду.
Колико су пуленке Слађане Дрезгић доминантне говори и податак да више од две године нису поражене од домаћих екипа ни у једном такмичењу, а нарочито од највећег ривала Црвене звезде. Никада у српском женском ватерполу није било веће доминације струке једног у односу на струку другог тима као што је то у последње три године. У свих пет одиграних финала тренерски тим на челу са Слађаном Дрезгић је био бољи од тима Драгане Ивковић, која је и селекторка наше женске репрезентације.
- Ово је и био план да идемо овим путем. Верујем да је ова трећа титула потврда где се игра најбољи ватерполо. Морам да истакнем да ми је ово уједно била и надража и најтежа година за освајање, уз све те неке турбуленције које смо имали. Сезона је била веома дуга, Куп се играо још у јануару, тако да девојкама скидам капу за све што су урадиле ове сезоне. Распореди су нам такви какви јесу, а то је да имаш утакмицу, па следи велика пауза, па опет утакмица и требало је одржати форму све то време. Дефинитивно са психолошке стране ово је и мени и девојкама била најтежа сезона - каже Слађана Дрезгић на почетку приче за "Дневник".
Она верује и да су баш отуда дошле и ове егал утакмице у финишу са Црвеном звездом.
- Мислим да је та егал завршница више до нас и показатељ је колико нам је сезона била тешка. Свашта смо прошле, али најважније је како смо почеле и како смо завршиле, а то је са трећом дуплом титулом. Такође, веома нам је важна и Дунав регионална лига, јер ту играмо са иностраним екипама и то је прилика да видимо где смо. Ту смо имали егал утакмице са мађарским екипама што је јако добар знак и то треће место и јесте реалнос, јер су Мађари далеко испред нас у женском ватерполу. Тамо се много више улаже и све је на много професионалнијем нивоу него код нас. Зато сам задовољна са свим што смо урадили и зацртали.
Јована Пантовић је после финала са Црвеном звездом одлучила да се опрости од ватерпола и да у тридесетој години окачи капицу о клин. Њене саиграчице су јој се захвалиле на најлепши могући начин, јер је управо она уместо капитена Николине Травар преузела пехар од Игора Јеленића, председника ВСС, и подигла га заједно са својим другарицама.
- Она је прави спортиста, максимално је посвећена раду у базену и екипи. Нисам видела да једна девојка у нашем спорту тако предано ради, поготово у њеним годинама. Мислим да је на најлепши могући начин одлучила да се опрости од ватерпола. Тим, клуб и ја јој желимо све најлепше у животу и захваљујемо јој се на свему што је пружила Војводини. Сада треба једног тако доброг и квалитетног играча у екипи надоместити за следећу сезону - казала је Дрезгићева.
За Новосађанке је, како је рекла Дрезгићева ово било најтеже финале које су одиграле са Црвеном звездом.
- Јако смо желеле ту трећу титулу и коначно смо успеле да је освојимо. Но, морам да истакнем да смо ми тек у финалу први пут у сезони биле у комплетном саставу. Целе сезоне смо кубурили са повредама. Играли смо све време са две, три играчице мање. Зато нам је било тешко. Али извукли смо се из свиз ситуација. У финалној серији већ смо биле веома уморне, али смо јако желеле да све завршимо у Београду. Када погледамо уназад ми смо скоро сваки пехар подигли у Београду. Није ми се свидело што нису на време били постављени, ни терени, ни голови на почетку те друге утакмице у Београду, али сада је све прошло. Девојке су биле фантастичне, јер бити првак државе три године за редом није мала ствар и психолошки је јако тешко.
Сада за девојке и стручни штаб у којем је уз Дрезгићеву ове сезоне био Владимир Обровски, следи одмор, али у Војводини и те како размишљају о будућности.
- Већ размишљамо како ћемо даље. Екипа ће претрпети неке промене, још увек вагамо да ли ћемо играти у Лиги шампиона, спомиње се и Челенџ лига, али за сада још ништа не знам. Нама је свакако циљ да бар још једну годину останемо доминантни - закључила је Дрезгићева
Г. Маленовић
