Београђанке су се добро носиле са фаворитом до средине треће четвртине. Захваљујући голу Мамоглу предност Војводине је тада смањена на 9:8. И када се очекивала неизвесна борба у наредних неколико минута је све решено. Савченко и два пута Швец су до краја четвртине погодиле за великих 12:8, а испред свог гола Николина Травар је бранила све. Хамзаева је водила игру Новосађанки, Звезда је кренула да греши и све је убрзо било готово.
Тренер Војводине Слађана Дрезгић истакла је да је ово пети пехар за редом, јер поред три Купа, Новосађанке имају и две титуле.
– Радује ме то што смо овај трофеј освојили на десетогодишњицу женске екипе. Драго ми је да смо на овај начин почели годину, поносна сам на девојке. Тежак период је из нас, јер сезону нисмо почели у лепој атмсфери због трзавица које су биле у клубу. То се одражавало на девојке. Али, успеле смо све то да превазиђемо. Такође, Куп је био померен за јануар и самим тим је било тешко да одржавамо форму тако дуго, без играња битних утакмица. Заправо смо одиграли неколико утакмица у првенству. Нажалост, Лига нам је сведена на минималан број клубова, иако се годинама причало треба да повећамо број утакмица – сматра Дрезгићева.
Прошле године се променио и концепт играња.
– Зато сам још поноснија на девојке што су тако дуго издржале до финала Купа. Немам ништа да им замерим. Имали смо успоне и падове у игри, али је најважније то да смо показали да смо најдоминантнији у нашем спорту. Освојили смо трећи Куп за редом и пети пехар у низу, а то није нимало лако. Једно је освајати, друго бранити, а потпуно је другачије доминирати. Честитам девојкама на свему што су приказале у овој полусезони. Исто тако морам да се захвалим на подршци и одређеним чалновима клуба, јер без њих не знам докле би догурала ова прича са женском екипом.
Бреме фаворита је понекад веома тешко носити, па зато и не чуди чињеница да је Војводина финални сусрет почела помало стегнуто, али како је утакмица одмицала девојке су дошле на своје.
– Кренуле смо стегнутије и то се одразило на резултат, јер је Звезда повела са 2:0. Лично не волим епитет фаворита, тешко је носити бреме фаворита. Једно је играти утакмице у првенству, а сасвим друго играти финале. Такође, били смо и ослабљени у финалу, јер нам се повредила Милица Моћан, која нам је као леворука веома недостајала у ротацији. Честитам девојкама имале су већу минутажу, тренер Обровски и ја смо добро одрадили задатак да их колико толико одмарамо.
Већ следећег викенда наставља се првенство Србије и Војводина ће угостити Сенту.
– Циљ нам је и да ту одбранимо титулу. Желимо још једну, трећу по реду дуплу круну. Срећом противник нам је на почетку лакши, па ћу прилику пружити млађим девојкама, нарочито онима из наше школице ватерпола. Затим нам следе за две недеље и нови изазови у Дунав лиги. И ту нам је жеља да поновимо прошлогодишњи успех и да будемо међу освајачима медаља – истакла је Дрезгићева.
Г. Маленовић
