Упркос сугестијама угледног банкара из Љубљане да се не упушта у то, Мандарић је покушао у Копру и Олимпији. Није више тамо. Мање је, вели, проблема имао у три енглеска клуба за 17 година, него у Олимпији за трећину тога. Није било клуба у Србији у коме га не би радо видели. Изабрао је Војводину, клуб чији су га руководиоци позивали и чекали дуже од четврт века.
– Увек сам говорио, ако бих икада одлучио да радим у Србији, једино би Војводина дошла у обзир –остао је доследан своме ставу Мандарић. - Али, да бих се нечему посветио, најпре бих морао да видим пројекат. У разговору са председником Војводине Драгољубом Збиљићем препознао сам визију у којој могу да пронађем себе. Доста тога је већ урађено на стабилизацији финансијског пословања и организације рада у клубу, као и у формирању тима, омладинска школа има традицију... Темељ је поуздан. Верујем да можемо у блиској перспективи да направимо колектив за европски престиж, а да истовремено сопственим кадровима озбиљније конкуришемо на европксој фудбалској пијаци.
У САД је оснивањем компаније Лика корпорејшн указао поштовање родном крају, оснивањем компаније Санмина (комбинација имена његових ћерки Сандра и Јасмина) изразио је оданост својој породици. Ангажманом у ФК Војводина рефлектује оданост Новом Саду и Србији.
– Где год да се задржим преузимам одговорност, предочавам пројекат свима и остајем под условом да ми се нико не меша у делу обавеза које сам преузео. Ни локална самоуправа, ни висока политика, нико, осим људи са којима сам препознао визију која води ка успеху, са председником Збиљићем на челу. Са навијачима ћемо да склопимо пакт о напредовању. Навијачи су власници традиције и будућности, ми долазимо и пролазимо, навијачи остају.
„Фудбал је чудовиште које сам ја створио“- говорио је некадшњи председник ФИФА Сеп Блатер, мислећи на бизнис у који је посредно или непосредно увучено две милијарде људи на планети. Од „најважније споредне ствари на свету“ фудбал је постао самоодрживи механизам са профитом у бити сопственог деловања.
– Фудбал јесте велики бизнис, индустрија, али се од бизниса разликује утолико што је ту умешана велика и снажна емоција. У бизнису емоција се јавља тек у моменту када ваш производ успе на тржишту и ту све завршава. Емоција у фудбалу, међутим, присутна је у сваком моменту, она живи стално, заједно са вама, и на јави и у сну. Ту емоцију морате да делите са људима из окружења, без обзира на њихов однос према пројекту у коме учествујемо. Једнога дана ми ћемо отићи, они остају. Битно је да људе око себе убедите у то што радите, јер ћете тако добити реалну основу за реализацију сопственог плана. Војводина има традицију, има резултате, уверио сам се да има у људе способне да изнесу терет пројекта са шампионским захтевом у основи – убедљив је био у разговору за „Дневник" Вошин потпредседник Милан Мандарић, чинећи значајан отклон у погледу Блатерове дефиниције, додајући фудбалском бизнису емоционални предзнак, толико својствен души наследника некадашњих европских Бразилаца.
Л. Бакмаз
