„И даље сматрамо, председник и даље сматра, да је Северни ток 2 лош посао за Европу", рекла је на дневном брифингу за медије секретарка за односе с јавношћу Беле куће Џенифер Псаки, преноси Ројтерс.
Она је додала да ће администрација „преиспитати" ограничења обухваћена законом о годишњем одбрамбеном буџету који је усвојен 1. јануара.
Америчке санкције се примењују према свим компанијама које помажу руској државној енергетској компанији Гаспром, која води овај пројекат, у постављању цеви, обезбеђењу бродова или тестирању опреме.
Трампова администрација, као и Обамина пре ње, успротивила се изградњи овог гасовода с образложењем да ће он ојачати економски и политички утицај руског председника Владимира Путина на Европу.
Бајден, који је био на функцији потпредседника САД за време мандата Барака Обаме, такође је био против овог пројекта који заобилази транспорт преко Украјине и лишава ту земљу уносне транзитне таксе.
Русија и Немачка су изричите у ставу да је гасовод Северни ток 2 чисто комерцијални пројекат.
Цевовод, вредан 11 милијарди долара који иде по дну Балтичког мор и чија је изградња завршена 90 посто, удвостручио би капацитет постојећег гасовода Северни ток за испоруку гаса из Русије у Европу преко Немачке.
Ово питање је избило у први план пошто је Сенат почео да потврђује чланове Бајденовог кабинета који би могли да преиспитују одлуке везане за тај пројекат.
Брод-цевополагач Фортуна, којем је Вашингтон увео санкције прошле среде последњег дана Трамповог мандата, започео је с радовима у данским дубоким територијалним водама, саопштила је у недељу компанија Северни ток 2.
Очекује се да ће Стејт департмент поднети ускоро Конгресу извештај о компанијама које помажу Гаспрому да заврши пројекат, који би могао да појача притисак на компаније да одустану. Поједине компаније, укључујући Цирих осигуравајућу групу и и норвешку фирму DNW GL за управљање ризиком и осигурање квалитета, одустале су од рада на пројекту.
