Сајсенбахер за ово дело требало је да одговара пре три године, али је пред суђење побегао у иностранство.
Тек после скоро годину дана аустријске власти су му ушле у траг и откриле да се крије у Украјини.
Успео је поново да „нестане“, да би ове јесени био ухапшен на граници Украјине са Пољском, и потом изручен Аустрији.
На почетку суђења Сајзенбахер је рекао да није крив за оно што му се пребацује.
На питање зашто га три раније штићенице оптужују за сексуално напаствовање, рекао је да нема објашњење за то, али да претпоставља да је жртва завере.
Рекао је да су се три раније штићенице уротиле против њега и да се између себе одлично познају.
Његов адвокат казао је пред судом да сви који познају најпознатијег џудисту Аустрије знају да није крив за дела на основу које је оптужен.
Додао је да „Сајзенбахеру нису недостајале жене“, и да уопште није особа која би напаствовала децу.
Што се тиче бекства од правосуђа, његов адвокат је изнео да је то била грешка због које се каје његов штићеник.
Тужилаштво, међутим, не сумња у исказе ранијих штићеница који оптужују Сајсенбахера за сексуално напаствовање.
Тужилац је истакао да је Сајсенбахер за њих био идол, и пошто су у својим породицама имали проблеме, у њему су видели замену за оца, што је џудиста злоупотребио.
Сајсенбахер је 1989. године окончао активну каријеру као џудиста, и остао у том спорту као тренер.
Према оптужници, он је 1997. сексуално напствовао једну девојчицу која је тада имала девет година, а две године касније је сексуално злостављао.
Пет година касније, лета 2004. сексуално је напаствовао још једну тада 13. годишњу девојку.
Оптужница га терети и да је током кампа за младе џудисте августа 2001. покушао да обљуби 16-годишњу девојку.
После 998 дана проведених у бекству, Сајсенбахеру сада прети казна до 10 година затвора.
