ФАО-в индекс цена хране, који прати месечне промене корпе производа коју чине шећер, млеко и млечни производи, месо, уље и житарице, износио је у априлу просечно 165,5 поена, што је пад од 3,4 посто у односу на март и за три процента ниже него у априлу 2019. године.
Цене шећера спустиле су се на 13-годишњи минимум, потонувши за 14,6 одсто у односу на март, када је забележен њихов још већи месечни пад, наводи се у саопштењу ФАО достављеном Тањугу.
Колапс међународних цена сирове нафте смањио је тражњу за шецћерном трском која се користи за производњу етанола, па су се произвођачи преусмерили на производњу рафинисаног шећера што је утицало на раст расположивих количина за извоз. Притисак на пад тражње појачале су и мере карантина у већини земаља уведене с циљем сузбијања пандемије.
Цене биљних уља су пале 5,2 посто у априлу, погуране падом вредности палминог и сојиног уља, као и уљане репице. Томе је, и у овом случају, допринела смањена тражња за биогоривима, као и опадајуцћа потражња из прехрамбеног сектора уз већу производњу палминог уља у Малезији и соје у САД-у него што се очекивало.
Млечни производи су прошлог месеца појефтинили за 3,6 посто, при чему су цене маслаца и млека у праху забележиле двоцифрен пад због раста расположивих залиха за извоз, слабе увозне тражње и смањеног промета у ресторанима на северној хемисфери.
Цене меса су склизнуле у априлу за 2,7 посто, јер деломичан опоравак увозне потражње из Кине није био довољан да неутралише пад увоза у другим земљама света.
Што се тиче житарица, њихове цене су у просеку незнатно пале, будући да су цене пшенице и пиринча знатно порасле, док је кукуруз регистровао висок пад цене.
Међународне цене пиринча скочиле су за 7,2 процента у односу на март, углавном због привремених извозних ограничења из Вијетнама која су касније укинута, док је пшеница поскупела за 2,5 процената након информација да ће Русија обуставити извоз јер је близу испуњења извозне квоте.
С друге стране, цене кукуруза су потонуле за 10 процената, услед смањене потражње за његовом употребом како за храну за животиње, тако и за производњу биогорива.
ФАО је у одвојеном извештају, изнео данас прве прогнозе о понуди тражњи за житарицама у 2020/21, према којем предвиђа да ће светска производња пшенице износити 762,6 милиона тона, што је у великој мери у складу са нивоом из 2019. године.
Очекивани мањи род у Европској унији, Северној Африци, Украјини и Сједињеним Државама готово ће у целости надокнадити већа жетва у Аустралији, Казахстану, Руској Федерацији и Индији, процењује ФАО.
Такође предвиђа да ће глобална построшња пшенице у 2020/21. бити стабилна.
