"Одговорност сваког од нас је у овом тренутку огромна пред историјску одлуку која ће одредити будућност наше земље генерацијама", изјавила је конзервативна премијерка Тереза Меј уочи гласања.
Те велике речи нису нимало помогле: чак 432 посланика гласала су против њеног предлога уговора са ЕУ којим се уређује Брегзит док су је подржало свега 202 посланика.
Премда парламент броји 650 столица, Терези Меј је требала проста већина која износи 318 гласова. Наиме, седморо посланика ирске републиканске партије бојкотује парламент, док право гласа немају четворо председавајућих и четворо оних који броје гласове.
Северноирски унионисти, који подржавају владу Терезе Меј, такође се противе договору у садашњој форми јер је у њега укључен и заштитни механизам познат под појмом "бекстоп".
Та одредба подразумева отворену границу између Северне Ирске и Републике Ирске. И јастребови из редова Торијеваца Терезе Меј страхују да би "бекстоп" везао Уједињено Краљевство за ЕУ на неодређено време.
Као први сценарио ДW наводи "уступке Брисела" и пише да како се ближило гласање у Лондону и како је постајало све извесније да је Тереза Меј далеко од већине, тако су се из континенталне Европе јавили попустљивији гласови.
Немачки шеф дипломатије Хајко Мас рекао је раније у уторак: "Ако ствар вечерас пође наопако, могло би да буде нових разговора". Рачуница иза тога је помало наивна - ЕУ би могла ту и тамо козметички да изађе у сусрет Лондону не би ли тако Меј прибавила још који глас и покушала поново са гласањем.
Али зид на који британска премијерка наилази код куће тешко може да се пробије козметичким изменама. За суштинске промене дила у 27 преосталих чланица ЕУ нема више ни воље ни времена.
Мас је тако поновио да "договор остаје такав какав је". И председници Савета ЕУ Доналд Туск и Европске комисије Жан-Клод Јункер одбацују поновно отварање преговора.
Други сценарио је "тврди" Брегзит
Према члану 50 Лисабонског уговора који регулише иступање неке чланице из ЕУ, Британија би 29. марта требало да аутоматски изађе из чланства па макар не било никаквог договора.
Тереза Меј би теоретски могла да тражи мало померање рока и из Брисела је било сигнала да би се ствар могла одгодити до краја јуна. То са собом, међутим, носи компликације: најпре, продужетке треба једногласно да одобре све чланице ЕУ. Затим, у мају су европски избори који не би требало да се одрже у Великој Британији. На послетку, шта би донела још три месеца након безмало две године натезања, констатује ДВ.
Зато је Тереза Меј пре гласања најавила да по сваку цену намерава да спроведе „вољу народа“, мислећи на референдум од јуна 2016. године када је 51,9 одсто грађана гласало за Брегзит. Меј је више пута уверавала посланике да је тврди, неуређени Брегзит једино што преостаје уколико одбију њен план.
То се сада десило и, ако то није био премијеркин блеф у покушају да прикупи гласове, Уједињено Краљевство ће кроз два и по месеца престати да буде чланица ЕУ без икаквог уговора о даљим односима.
Трећи сценарио је пад Владе
Лидер опозиционих лабуриста Џереми Корбин најавио је претходно да пораз Терезе Меј на одлучујућем гласању треба да води у гласање у неповерењу влади и у ванредне изборе. И Тереза Меј је после пораза рекла да треба гласати о поверењу. О томе ће се већ данас гласати.
Ако премијерка падне, доњи дом има две седмице да изнађе нову владајући већину, а у супротном иде се на нове изборе. Корбин је најавио да би, у случају да он постане премијер, повео нове преговоре са ЕУ.
Четврти сценарио је нови референдум
Овакав расплет се не коси са претходним, трећим сценаријем, напротив - делује да је трећи сценарио неопходан јер је Тереза Меј категорички одбијала могућност другог референдума на којем би грађани били конкретно упитани да ли желе да изађу из ЕУ према договору који је испреговаран или да ипак остану у Унији.
Са друге стране, левичар Корбин је дуго оклевао, али однедавно не искључује могућност новог референдума.
Према анкети коју је објавио лондонски Индепендент, већина грађана је у случају пропасти плана Терезе Меј хтела нови референдум (46 одсто за наспрам 28 одсто против), на којем би затим 45 одсто гласало за останак у ЕУ, а 39 одсто за излазак из ЕУ (16 одсто неопредељених).
