Да је Тринаестојулски устанак био комунистички сматра 30 одсто испитаника, 38 одсто сматра да је био општенародни, а 21 одсто њих је казало да не зна.
Да је Његош најзначија личност у историји Црне Горе мисли 25,6 одсто испитаних, краљ Никола је на другом месту са 19,5 одсто, а Петар Први на трећем са 18,7 одсто подршке испитаника.
Нешто више од 10 одсто определило се за Јосипа Броза Тита, 6,7 мисли да је то Свети Сава, 2,3 Књаз Данило, а 1,7 одсто сматра да је то Александра Карађорђевић.
Рангиране су и личности које су биле актери Другог светског рата, а од њих највећу позитивну оцену добио Тито, и то на скали од 1 негативно до 5 позитивно - 3,99, Љубо Ћупић 3,84, Стана Томашевић 3,48, Крсто Зрнов Поповић и Блажо Јовановић 3,45, Сава Ковачевић 3,44, Пеко Дапчевић 3,31, Милован Ђилас 3,09.
Најмању просечну оцену имају Дража Михајловић 2,75 и Павле Ђуришић 2,63.
Да је Црна Гора грађанска држава сматра скоро 90 одсто испитаника, али и њих скоро 70 одсто сматра, да она треба да је секуларна држава.
Готово а 54 одсто испитаних сматра да четнички покрет није антифашистички, а 58 одсто је против подизања споменика четницима.
Презентери истраживања кажу да је забрињавајуће то што је 27,4 одсто испитаника одговорило да не зна, а 18,9 процената мисли да је четнички покрет антифашистички.
Истраживање Дамара показало је да већина грађана Црне Горе 68,2 одсто сматра да је период Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) било доба напретка за ту државу.
Половина испитаних, 50,8 одсто сматра да је Подгоричка скупштина била чин агресије којим је Црна Гора изгубила независност, док њих 37 процената мисли да је то био израз воље народа за уједињењем.
На питање какав је за Црну Гору био период Краљевине Срба, Хрвата Словенаца/Југославије, њих 29,7 одсто сматра да је то доба развоја, 28,9 стагнације, а 32,3 назадовања.
Истраживање је рађено од 3. до 10. јуна, на узорку од 1.007 анкетираних, рекао је на конеренцији за новинаре директор Дамара Вук Чађеновић, пренеле су подгоричке Вијести.
