Он је, на обележавању 27 година од злочина који су над српским народом у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге од маја до децембра 1992. године истакао да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно и да је то место страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната.
Додик је подсетио да за злочин над Србима у Подрињу нико није одговарао, преноси РТРС.
То што они ћуте, не значи да се злочин није догодио, не значи да око 3.500 Срба, укључујући жене и децу, овде нису страдали на најмонструознији начин, рекао је Додик и приметио да ни данас у Братунцу нема представника међународне заједнице и да је присутан само руски амбасадор Петар Иванцов.
Додик је навео да постоји завера у односу према Србима, од којих се тражи нова послушност.
Он је истакао да су Срби кроз историју научили да немају слободу ако немају своју државу и указао на важност постојања Републике Српске.
Премијер Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је на подручју Подриња извршен највећи злочин над цивилима Републике Српске у протеклом рату и истакао да Влада РС улаже велике напоре како би истина о српским жртвама изашла на видело и да би злочинци одговарали за почињена злодела.
Он је напоменуо да не сме да буде дозвољено негирање српских жртава и селективан приступ правди.
Жртве које је поднео народ Подриња не смеју бити заборављене, а истину треба да преносимо генерацијама које долазе. Од правде за српске жртве Влада неће одустати, све док злочинци не буду кажњени, а душе страдлих не нађу мир и спокој, рекао је Вишковић и упутио изразе најдубљег саучешћа породицама страдалих.
У том периоду у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и деце, уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, као и више верских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.
Обележавање 27 година од страдања Срба у Подрињу посвећено је свим српским жртвама из тог краја у рату на простору бивше Југославије, а организује се као знак сећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживео.
