Ову тезу заступа лингвиста и теолог Александар Герлах у свом тексту за Дојче Веле.
За мање од годину дана у САД ће се одржати председничке изборе и већ се увелико расправља о томе како ће земља изгледати када популиста Доналд Трамп више не буде био на власти. Међутим, с обзиром на тренутну ситуацију у САД, та перспектива није тачна: Доналд Трамп није популиста каквим га многи сматрају. То је био Барак Обама, а Доналд Трамп је реакција на њега, тврди Герлах.
Према његовим речима, постоје итекако „добри популисти“, они који не инсистирају на границама и изолационизму, већ се позивају на дух заједништва. Са „лошим популистима“ заједничко им је то да поједностављују стварност до те мере да никаква објективна политика више није могућа.
У тексту се наводи да је Обамина мантра „Да, ми то можемо“ (Yes, We Can) у предизборној кампањи 2008. године била праведна и добронамерна жеља да се Америка, после оловних година под Бушом, позитивно трансформише. Али, никад није постало јасно шта је то конкретно требало да се може. Земља би требало да се обнови – али како?
Затим је уследила финансијска криза и прилика да се на рушевинама браће Лиман (Lehman Brothers) изгради нешто ново. Али Барак Обама је посегао само за мерама политике коју је научио: спасио је банке, али не и стотине хиљада власника кућа који су постали бескућници. Ниједан једини од банкара који су изазвали тај хаос није завршио у затвору.
Многи Американци су све то доживели као нешто крајње нефер и непоштено.
"А да сте, као многи од њих морали да се преселите у малу собу у подруму код родитеља или код неког другог рођака да не бисте завршили на улици, онда би вам веома привлачна била прича о нацији која се као породица брине да све буде фер и постено", тврди Герлах, а управо то је порука Доналда Трампа: „Америка на првом месту“ (America First) пре свега значи „фер и поштено за нас Американце“. Космополитска агенда функционише само ако се поштено игра и на домаћој сцени, пише Дojче Веле.
Барак Обама је тада забио последњи ексер у сандук неделотворне политике, јер је остао везан за старе политичке парадигме. САД су некада биле земља са највећом мобилношћу: због новог посла људи би се селили са Аљаске на Флориду. Данас тога више нема. Криза из 2008. појачала је оно што је у земљи већ неко време тињало: неједнакост. Данас су САД најмање мобилна земља запада, наводи се у тексту.
За будућност демократије у САД важно је правилно класификовати недавну прошлост: Доналд Трамп није неки „несрећни случај“ на политичкој позорници, већ неко кога његови бирачи сматрају човеком који у земљу може да врати поштење. Бројке за сада Трампу дају за право: запосленост расте, привреда цвета. Његови следбеници виде да он фер односе враћа и на међународну позорницу, у односима с другим нацијама, посебно са Кином.
Герлах поручује "космополитским либералима", у које убраја и себе, да то "некако сваре".
