Одговарајући на питање за кога би гласали да се избори одржавају сада, немачки грађани у анкети кажу да би за странку немачке канцеларке Ангеле Меркел, и њену сестринску странку гласало тек 29 одсто грађана.
Социјалдемократска партија стоји на 18 одсто гласова, што значи да би тренутна владајућа коалиција Немачке освојила 47 одсто гласова.
DW подсећа да ултрадесничарска Алтернатива за Немачку (АфД) и даље јача, а да је немачка јавност свесна расизма који постоји у тој земљи.
Постављајући питање колико је заправо Немачка расистичка, DW пише да је то питање у фокусу када је неопходно да нека конкретна дешавања покрену људе.
"Ретко када је то било тако страствено, као после повлачења Месута Озила из фудбалске репрезентације Немачке. Фудбалер који од 2013. године игра за лондонски Арсенал, своју одлуку је повезао са оптужбама за расизам на рачун Немачког фудбалског савеза (ДФБ) и његовог председника Рајнхарда Гриндела. Две трећине Немаца тренутно сматра да Немачка има велики или чак веома велики проблем са расизмом", наводи DW, позивајући се на истраживање Дојчеландтренда.
Присталице социјалдемократа, Левице и Зелених сматрају да Немачка има велики проблем са расизмом - између 73 и 77 процената. Са друге стране 62 одсто симпатизера АфД сматра да је то мали или никакав проблем, наводи се у тексту.
Већина Немаца страног порекла (68 одсто), међутим, сматра да је расизам велики проблем.
Истог мишљења је и готово исто број Немаца који немају страно порекло (63 одсто), пише DW.
Успешна интеграција досељеника према мишљењу испитаника је само питање времена. За људе који већ деценијама живе у Немачкој, 62 одсто испитаника сматра да су добро или веома добро интегрисани.
Када је реч о мигранитима који су последњих година дошли у Немачку, позитивну оцену је дало тек 28 одсто испитаника.
Како наводи DW, према мишљењу Немаца, расизам, азилантска и избегличка политика нису најважније теме.
Немце више заокупља (око 69 одсто) здравствена политика.
Немци сматрају и да је неопходно посветити се питањима пензионе и социјалне политике (64 одсто), унутрашњој безбедности (55 одсто), климатској политици (52 одсто) и обезбеђивању стамбеног простора који може да се плати (51 одсто).
У односу на то, тек 39 одсто испитаника сматра да су азилантска и избегличка политика веома важни. Затим следи и тема дигитализација (28 одсто).
