Ово су први избори од покретања продемократских демонстрација у јуну, а обележила их је рекордна изласност гласача.
Продемократски кандидати су први пут обезбедили више од половине од укупно 452 места у окружним саветима, преноси Ројтерс.
Међу победницима избора су, како се наводи АП, бивши студентски лидери, кандидат који је заменио активисту Џошуу Вонга, једину особу којој је било забрањено да се кандидује.
Тријумфовао је и организатор митинга Џими Шам, који је прошлог месеца био претучен, као и продемократски посланик којем је нападач одгризао један део уха.
Највећа прокинеска странка је доживела највећи пораз јер је изгубило више од 100 од 182 њених кандидата.
Како су саопштиле власти, гласало је више од 2,7 милиона, што је око две трећине регистрованих бирача.
Избори су протекли мирно, без већих неправилности.
Недавне анкете су и показале да расте подршка продемократским снагама.
Гласачи су бирали између 1.104 кандидата за 452 места у локалној самоуправи града.
Више од 4,13 милиона гласача у Хонгконгу имало је право гласа на локалним изборима, првима од почетка немира који су у јуну захватили ту аутономну кинеску територију.
Окружни савети су нижа владина тела са четворогодишњим мандатом која се у 18 дистрикта старају за локалне ствари, попут градског превоза и објеката за рекреацију.
Откако је Велика Британија вратила Хонгконг Кини 1997, овај специјални административни регион функционише по принципу "једна земља, два система". То граду даје самоуправу и разне слободе, укључујући ограничена изборна права.
Лидер града може бити номинован и изабран само од стране комитета који има 1.200 чланова, углавном прокинске елите.
Опозиција покушава да натера кинеску владу да поштује пуну демократију за коју кажу да им је обећана Основним законом, миниуставом града, који становницима даје право да сами изаберу свог лидера.
То је управо један од пет захтева демонстраната и разлог ранијих продемократских протеста 2014. Без промене у политичкој структури, једини начин да јавност изабере свог лидера је преко окружних већника, који чине око 10 одсто изборног комитета, и шест одсто парламентараца.
