Како шише Индекс, наугледнији светски медији и новинске агенције, попут Би-би-сија, Си-ен-ена, Асшијетед преса, Франс Преса, у својим насловима уредно наводе да је Слободан Праљак осуђени ратни злочинац којем је у среду на Хашком суду потврђена затворска казна у трајању од 20 година због злочина почињених на територији Босне и Херцеговине раних 90-их година.
С друге стране, водеће хрватске телевизије и најтиражније новине извештавају на дијаметрално супротан начин. Ни ХРТ, ни Нова ТВ, ни Вечерњи лист, ни многи други медији не називају Праљка осуђеним ратним злочинцем него га проглашавају јунаком и херојем.
Упоређују га са Сократом, моралном вертикалом западне цивилизације. ХТВ је, примера ради, у јучерашњем централном Дневнику више од пола сата посветио некритичком слављењу Праљка. О жртвама злочина за које је Праљак осуђен у хрватским мејнстрим медијима готово да се и не пише.
Откуд долази та голема дискрепанција у начину извештавања о истој теми? То питање Индекс је поставио редовној професорици на Факултету политичких наука у Загребу, Гордани Виловић, која је стручњакиња за етику у новинарству.
"Сви ти светски медији имају једну дистанцу, одмак који им омогућује да просуђују врло једноставно, на основу предочених података, о ономе што се збивало у Босни и Херцеговини. Ово што видимо на националним телевизијама и осталим мејнстрим медијима је силно емотивно оптерећено и обојено", рекла је Виловић, па додала како многи људи у Хрватској можда никад нису ни видели лица затвореника у логору Дретељ (у којем су војници ХВО-а под Праљковим заповедништвом у нељудским условима држали бошњачке затворенике).
Професорица Виловић истакла је главну разлику у извештајима водећих свјетских медија и оних хрватских о случају Слободана Праљка:
"Основна разлика је у томе што су светским медијима у првом плану жртве."
