Високи званичници ЦИА у периоду Трампове администрације разматрали су и отмицу, па чак и убиство оснивача Викиликса, Џулијана Асанжа, наводи се у тексту, преноси лондонски дневник "Гардијан".
Расправе о киднаповању или убиству Асанжа вођене су 2017. године, када је одбегли аустралијски активиста улазио у пету годину боравка у амбасади Еквадора у Лондону.
Тадашњи директор ЦИА, Мајк Помпео и његови најнлижи сарадници били су огорчени и бесни због објављивања Викилкикс Трезор 7, тј. инструментариума за хаковање ЦИА, јер је агенција то сматрала највећим одавањем података у својој историји.
Помпео и руководство ЦИА "били су потпуно одвојени од стварности јер им је било толико непријатно због Трезора 7", пренео је "Јаху Њуз" речи једног бившег Трумповог званичника за националну безбедност.
Видели су крв и чинило се да нема граница, изјавио је неименовани добро упућени извор "Јаху Њуза", а неки високи званичници ЦИА и Трампове администрације отишли су чак толико далеко да су захтевали детаљне планове, скице и опције за убиство Џулијана Асанжа.
ЦИА је одбила да коментарише ове наводе.
Отмица или убиство цивила који је оптужен за објављивање тајних, класификованих докумената који немају везе са тероризмом, изазвало би глобално негодовање.
Помпео је 2017. године називао Викиликс "недржавном непријатељском обавештајном службом", а у извештају Јахуа се каже да је такво означавање подразумева давање зеленог светла за агресивнији приступ оперативацима ЦИА.
Бери Полак, амерички адвокат Џулијана Асанжа, није одговорио на захтев за коментар, али је за "Јаху Њуз" изјавио да, "као амерички држављанин", сматра да је апсолутно нечувено то што је влада САД разматрала да отме или убије некога без икаквог судског процеса само зато што је објављивао истините информације.
Надам се и очекујем да ће британски судови размотрити ове информације и додатно ојачати своју став да не изручи Џулијана Асанжа САД, додао је Полак.
