Председник Координације Јеврејских општина у Хрватској, Огњен Краус је, међутим, одбио Пленовићеве предлог.
"Ми не можемо бити у истој колони. Не можемо бити с њима због Блајбурга и усташког поздрава", поручио Краус у изјави за портал Индекс.
Пленковић, наиме, сматра да би било јако добро да буде једна заједничка комеморација ове године у Јасеновцу.
То би, каже, били важни искораци и за питање сећања, помирења и осуде злочина који су се догодили у Јасеновцу.
Индеџ, међутим, примећује да судећи према одговору Крауса, чини се да јеврејска заједница Пленковићеу не верује.
Последњих неколико година, због ротивљења Јеврејске и Српске мањинске заједнице употреби усташких симбола и поклича, комеморација у Јасеновцу у априлу се одржавала у три, па и више колона. Тако су пре или после државне комеморације на јасеновачко стратиште посебно одлазили представници јеврејске мањине са представницима Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске и Српским нацоналним већем.
"Ми не можемо бити у истој колони док се изједначавају жртве, наглашавам, Блајбуршког поља и расних закона НДХ и логора Јасеновац. Док је ''за дом спремни'' једнима усташки поздрав, а другима прихватљив упркос уставним и законским одредбама и одлуци Суда Савета Европе у Стразбуру", јасан је Краус у изјви за Индекс.
То истовремено и није једина замерка на Пленковићево политичко деловање у влади.
Краус истиче још две велике замерке због којих не могу бити у колони с представницима Пленковићеве владе, преноси Индеџ.
"Све док су у школама у употреби уџбеници као што је онај издавача Алфе и историчара С.Б и М.Ј и док је на месту водитеља одељења за информирање ХДЗ-а особа као што је Андреј Рора, ми не можемо у исту колону", каже Краус не искључујући могућност да ће се то можда једног дана и догодити.
Краус у свом одговору спомиње уџбеник историје за 8. разред основне школе у којем су Црква, Алојзије Степинац и свештеници представљени као велики антифашисти, а злочиначка природа усташког режима релативизирана је.
Реч је о уџбенику издавачке куће Алфа који су припремили историчари Стјепан Бекавац и Марио Јареб.
Краус такође спомиње и случај Андреја Роре који је 1996. године објавио серију фељтона у часопису Независна Држава Хрватска који је из емиграције у Загреб преселио Срећко Пшеничник, зет Анте Павелића.
Представљен као студент и уредник библиотеке Знаменити Хрвати исламске вере, серију фељтона је почео да објављује 10. априла 1996. године. У тексту препуном похвалних епитета за потпредседника владе НДХ Џафер-бега Куленовића, Рора пише о борби Хрвата и босанских муслимана за Павелићеву творевину.
