Хрватска и Србија имају иза себе тешку прошлост, али исто тако имају и одговорност за изградњу нове архитектуре мира и сарадње на југоистоку Европе, поручила је председница Хрватске и изразила уверење да две земље могу градити добросуседске односе.
У данас објављеном интервјуу за хрватски “Нови лист”, Грабар Китаровић истиче да је током овонедељне посете председника Србије Александра Вучића Хрватској, по свим питањима, која су препозната као кључна и с једне и с друге стране, остварен помак.
Председник Вучић и ја свесни смо наших разлика у погледима и ставовима. Њих не кријемо, то смо јасно и рекли током изјава за медије у понедељак. Но, исто тако, као шефови наших држава, директно бирани од грађана, свесни смо и наше одговорности, посебно према младим нараштајима, у изградњи трајног мира на овим просторима, рекла је она.
Уверена је, каже, да Хрватска и Србија могу градити добросуседске односе, и то држећи се пута који су обе државе заједнички утрле Атинском декларацијом и Споразумом о нормализацији односа.
Грабар Китаровић напомиње да се прошлост неће и не сме заборавити, али и указује да је време да се прошлост препусти историчарима.
Као политичари и државници желимо да идемо напред и гледамо у будућност. Кључно је почети градити разумевање и поверење, корак по корак, ма како малим се он чинио. Ако постигнемо о таквом новом приступу истинско разумевање, на свим одговарајућим нивоима, онда сам уверена да нема проблема који не можемо да решимо, истиче она.
Како упозорава, то сигурно не може да се догоди преко ноћи, али је, наглашава, потребно кренути - макар и малим корацима.
Та нас је логика водила и када смо потписали Суботичку декларацију у јуну 2016. А наставили смо је и нашим разговорима и договореним помацима током овонедељне посете председника Вучића. По свим питањима која смо препознали као кључна и с једне и с друге стране остварен је помак. Очекујем да ћемо наставити тим путем, рекла је председница Хрватске.
У коментару на протесте у Загребу поводом дводневне Вучићеве посете, она каже да у тим протестима нису учествовале ни удовице хрватских ветерана, ни хрватски ветерани, већ “појединци с рубова политичког спектра који не прихватају процес дијалога и, у крајњој линији, па макар и у уверењу да бране хрватске интересе, чине штету Хрватској”.
Осврнувши се на решавање питања несталих, каже да је процес тражења несталих дошао до тачке када може даље да се покрене само снажном политичком вољом.
Стога сам у вези с питањем несталих, као битног хуманитарног питања, с председником Вучићем договорила наше лично залагање за убрзање решавања овог питања, рекла је она.
Као веома важан договор, истакла је да ће наредне седмице председник Вучић примити представнике удружења породица несталих хрватских ветерана, а договорено је, каже, и да се председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов следеће недеље састане с Вучићем ради разговора о конкретним питањима од интереса за хрватску мањину.
Како је истакла, након више година потпуног застоја у решавању отворених питања, постигнути су битни помаци.
Хрватска председница поручује и да њена земља жели да подржи Србију у остваривању перспективе уласка у ЕУ до 2025. године, како преношењем свог искуства из процеса приступања, тако и спремношћу за решавање отворених питања које Србија, каже, пре тога мора да затвори кроз нови стратешки приступ ЕУ.
На крају посете, председник Вучић позвао ме је у узвратну посету. Та посета би требало да донесе даљње помаке по свим кључним питањима, закључила је председница Хрватске.
