Законски предлог о том питању упућен је на разматрање Сенату, где му се оштро противе републиканци.
Доњи дом Конгреса, у којем већину имају демократе, одобрио је иницијативу без подршке републиканских чланова, са 216 гласова ''за'', док је 208 било против, јавља Глас Америке (ВОА).
Становници Вашингтона углавном подржавају демократе.
Као држава, престоница би бирала два демократска сенатора, чиме би потенцијално био измењен однос снага у Сенату, у којем две странке сада имају исти број сенатора - по 50.
Демократе, које се деценијама залажу за измену статуса Вашингтона, надају се да ће моћи да искористе победу председника Џозефа Бајдена на изборима и контролу над оба дома Конгреса да приме нову државу први пут од 1959. године - када су се унији придружили Аљаска и Хаваји.
Представнички дом је у јуну прошле године први пут изгласао законски предлог да Вашингтон добије статус државе, са 232 гласа ''за'', док је 180 било против.
Републиканци, који су тада имали већину у Сенату, одбили су да га разматрају.
Престоница, уколико добије статус државе, имала би најмање једног представника у доњем дому Конгреса.
Са око 700.000 становника, има већу популацију од савезних држава Вајоминг и Вермонт, а око половине становника су Афроамериканци, наводи ВОА.
Вашингтон тренутно има само једног члана Конгреса - "делегата" у Представничком дому који нема право гласа о законским предлозима.
Ако би постао 51. америчка држава, Вашингтон би и даље имао три електорска гласа на председничким изборима.
Електорски гласови се додељују на основу броја становника.
