Четири од десет болесника доживи неку врсту штетне последице лечења у амбулантама и установама примарне здравствене заштите, а 134 милиона штетних реакција на лекове сваке године се забиљежи у болницама у средње развијеним и неразвијеним земљама.
Према епидемиолошким подацима, ненамерна штета за пацијента због грешке током лечења у болницама појављује се код 8 до 12 одсто хоспитализованих пацијената.
Велики број таквих случајева може да се спречи, поручује Светска здравствена организација која покреће глобалну кампању за подизање свести о безбедности пацијената и стварање сигурне здравствене заштите.
За сигурну здравствену заштиту важно је, кажу, доношење јасних смерница, добра организација, запошљавање квалификованих здравствених радника и ефикасно укључивање болесника у бригу за властито здравље с обзиром да анкете говоре о недовољном или проблематичном нивоу здравствене писмености око половине испитаних Европљана.
Анализа коју је спровела Светска здравствена организација показује да је нижа здравствена писменост повезана с ризичнијим здравственим изборима (попут пушења), већим бројем несрећа на радном месту, лошијим управљањем хроничним болестима (попут дијабетеса, инфекције ХИВ и астме), слабијим придржавањем прописане терапије, повећаном хоспитализацијом и чешћом превременом смрћу.
Уз едукацију грађана важно је и боље комуницирање пацијента и здравственог особља. Пацијенту се мора омогућити да слободно пита лекаре и медицинске сестре све што не схвата, не разуме или га занима. Подаци говоре да 60 одсто анкетираних одмах након посете лекару не разуме упутства о узимању прописаног јека, а у Европској унији просечно 548 људи дневно умре због неправилног узимања лека, преноси Хина.
