Према извештају ДЗС-а, прошле године је 8,6 посто становника Хрватске било у тешкој материјалној депривацији, а 24,8 одсто у ризику од сиромаштва или социјалне искључености. Ако се из дохотка изузму и социјални трансфери и пензије, тада се проценат особа које су у ризику од сиромаштва повећава на 42,9 одсто, преноси Хина.
Истраживање је поделило Хрватску на јадранску и континенталну и показало да се на Јадрану живи мало боље. Стопа ризика од сиромаштва за јадранску Хрватску износила је 18,4 посто, док је за континенталну Хрватску износила 19,7 посто, а показатељ особа у ризику од сиромаштва за те регионе је 24,6 посто за Јадран и 24,9 посто за континент.
Стопа ризика од сиромаштва према узрасту и полу највиша је била код особа животног доба од 65 или више година, и износила је 28,1 посто. У тој групи је и највећа разлика према полу, будући да су жене у већем ризику од сиромаштва са стопом од 31,3 процента у односу на мушкарце где стопа износи 23,5 посто.
Од сиромаштва су најсигурнији били они у добу од 25 до 54 године, чија је стопа ризика износила 14,3 посто, а сличан проценат је за оба пола у тој старосној групи.
Незапослене особе су биле у највећем ризику од сиромаштва, чак 47,6 посто, а стопа ризика најмања је била за запослене - 4,6 одсто.
Праг ризика од сиромаштва за једночлано домаћинство износио је 29.820 куна за годину (4.018 евра), а за домаћинство са двје одрасле особе и двоје деце млађе од 14 година 62.622 куне (8.437 евра).
Праг ризика од сиромаштва постављен је на 60 одсто од средње вредности еквивалентног расположивог дохотка свих грађана.
Што се тиче материјалне депривације, односно показатеља који утичу на квалитет живота домаћинстава, забележено је 52,9 особа које живе у домаћинствима која не могу да подмире неочекивани финансијски издатак, недељу дана годишњег одмора ван куће није могло да приуштити 51,3 посто домаћинстава, а за 49,6 посто трошкови становања су били знантно финансијско оптерећење.
