Ови тестови отварају могућност развоја уринo или крвног теста за откривање аутизма, што би могло довести до ранијег откривања аутизма код деце.
Ипак, стручњаци наглашавају да треба бити опрезан јер је потребно још много радити на потпуном развоју тог теста.
Аутизам утиче на понашање, а нарочито на друштвену интеракцију, али га је тешко уочити код беба па се дијагноза обично поставља у доби од две године, а често и много касније. Тренутно нема биолошких тестова који могу открити то стање, а дијагнозу утврђују лекари на основу процене понашања.
За ту студију истраживачи су испитали хемијске разлике у крви и урину код 38 аутистичне деце и 31 детета које нема тај поремећај. Сва деца су била у доби између пет и дванаест година. Деца с аутизмом имала су виши ниво оштећених протеина, нарочито у крвној плазми.
Докторка Наила Рабани с Универзитета Варвик, која је водила истраживање, рекла је за ББЦ како би ти тестови уочавањем маркера омогућили лекарима да раније поставе дијагнозу аутизма. Додала је и како је њихов следећи корак понављање студије у другим групама.
„Имамо методу, имамо све, само је треба поновити. Волела бих радити с млађом децом, можда чак с децом у доби од две или једне године. Након тога бисмо тест потврдили у већој групи. Тек тада ће тестови бити спремни за скрининг“, рекла је Рабани, додајући да се нада да ће ти тестови открити одређене факторе који узрокују аутизам и побољшавају дијагнозу.
Тренутно не постоје биолошки тестови за аутизам.
