Абас би данас требало да понуди мировни предлог који би отворио врата за постизање праведног и дуготрајног мира на Блиском истоку.
Палестински лидер је оценио да амерички план који између осталог предвиђа и анексију неких палестинских територија, рефлектује "заслепљеност, ароганцију и незнање".
Он каже да Израел и Трампова администрација обмањују светску јавност обећањима о "бољој будућности", али чињенице указују на идеолошку синергију два популистичка, десничарска приступа који деле исту визију, а то је апартхејд.
У међувремену, АП извештава о протестима више хиљада Палестинаца на Западној обали и у појасу Газе, који негодују због Трамповог плана и апелују на Савет безбедности УН да усвајањем резолуције ускрати подршку иницијативи Беле куће.
Трампов план за Блиски исток, који је Бела кућа обелоданила 28. јанура, отворено је на страни Израела поводом свих горућих питања у овом вишедеценијском конфликту.
План тако дозвољава да Израел анектира већи део окупиране територије на Западној обали, укључујући и израелска насеља у којима је настањено неколико стотина хиљада Израелаца, а за која већи део међународне заједнице сматра да су бесправно подигнута.
Палестинци су прекинули све односе са Белом кућом када је Трамп 2017. године признао Јерусалим, на који и Палестинци полажу право, као главни град јеврејске државе.
У недавним истраживањима 94 одсто Палестинаца са Западне обале се изјаснило против најновијег Трамповог плана.
Демонстранти су данас носили транспаренте са порукама "Трамп је део проблема, а не решења" и "Крадљивац века", а државни медији Трампов предлог саркастично називају "Дил века".
Обративши се демонстрантима палестински премијер Мохамед Шатаји поручио је да "Палестински народ и све политичке фракције, било националне или исламистичке, подржавају председника Абаса".
Палестински председник, међутим, успева само делимично да се избори за ширу међународну подршку, док је Арапска лига једногласно стала уз Палестинце, а против плана Америке, али су амерички савезници, Египат и Саудијска Арабија подржали "Трампове напоре" и упутили апел да се преговори, који су више од 10 година у прекиду, сада обнове.
ЕУ се огласила саопштењем у којем понавља своју приврженост решењу које би се базирало на линијама раздвајања које су постојале пре израелско-арапског рата 1967. године, а након којег је Израел окупирао источни Јерусалим, Западну обалу и појас Газе.
Европски комесар за спољну политику Жозеп Борел оценио је да "америчка иницијатива полази од тих, међународно прихваћених параметара".
Очекује се да ће се о палестинској резолуцији СБ изјашњавати данас, али у дипломатским круговима се може чути да многе тачке тог документа нису прихватљиве ни за ЕУ, а ни за друге сталне чланове савета, сазнаје АП.
САД, иначе, имају право вета и могу да спрече усвајање Абасовог предлога, али се Палестинци надају да би снажна подршка осталих чланица СБ допринела и широј међународној подршци палестниским захтевима.
