У анкети је учествовало више од 27.000 становника 27 земаља света, а показало се да најзначајније последице пандемија оставља на финансијском плану.
Наравно, разлика између богатих и сиромашних земаља света је веома упадљива, будући да је 45 одсто учесника анкете из држава-чланица Организације за привредну сарадњу и развој (ОЕЦД) - која окупља 37 од економски најпросперитетнијих земаља света - рекло да због пандемије има мање приходе, насупрот 69 одсто испитаника из земаља ван те организације.
Разлике постоје и у генерацијском смислу, јер резултати показују да пандемија израженије утиче на живот млађих људи, као и у родном, односно расном погледу, будући да су, према том истраживању, последице теже по жене него по мушкарце, односно по становништво афричког порекла у поређењу с белачком популацијом.
Вероватноћа да је пандемија значајније утицала на живот испитаника показала се већом код учесника анкете из Латинске Америке, Азије и Африке, а мањом код испитаника из Европе и Северне Америке.
Гледано по појединачним земљама, највише испитаника који су рекли да су веома погођени пандемијом било је у Мексику, Индонезији и Турској, док су по том параметру на супротном крају скале Немачка, Аустралија и Канада.
