Шеф Исламске банке Авганистана: Банкарски систем пред сломом
ЛОНДОН: Авганистански банкарски систем је близу слома, упозорава Сијед Моса Калем Ал-Фалахи, извршни директор Исламске банке Авганистана, која је један од највећих зајмодаваца у тој земљи.
Ал-Фалахи наводи у разговору за Би-Би-Си (BBC) да је финансијска индустрија у Авганистану захваћена "егзистенцијалном кризом" јер клијенти паниче.
"Тренутно имамо огромно повлачење средстава. Обавља се само повлачење новца, већина банака не функционише и не пружа целовите услуге", рекао је он за британски јавни сервис у телефонској изјави из Дубаија, где је привремено смештен због хаоса у Кабулу.
Економија Авганистана већ је била на климавим ногама и пре него што су талибани преузели контролу у августу, и у великој мери је зависна од стране помоћи. Око 40 посто бруто домаћег производа (БДП) земље потиче од међународне помоћи, према подацима Светске банке.
Међутим, након што су талибани преузели власт Запад је замрзнуо међународна средства, укључујући она која су Авганистану била доступна у Светској банци и Међународним монетарним фондом (MMF).
Ал-Фалахи каже да то подстиче талибане да траже друге изворе финансијске подршке.
„Окрећу се Кини и Русији, али и неким другим земљама...чини се да ће пре или касније бити успешни у дијалогу", додаје он.
BBC наводи да је Кина већ обећала помоћ Авганистану у вредности од 200 милиона кинеских јуана (31 милион долара), укључујући храну и вакцине против корона вируса, и напомиње да су талибани тренутно под притиском да решавају економске проблеме земље.
Инфлација вртоглаво расте, национална валута авган тоне у понор, а међу људима влада безнађе јер су многи изгубили посао и немају готовине.
Светски програм за храну Уједињених нација упозорио је да само 5,0 посто домаћинстава у Авганистану има довољно хране за сваки дан.
Половина испитаника је рекла да им је барем једном у последње две недеље понестало хране.
Зато су приступ међународним средствима и страна помоћи кључни за опстанак Авганистана, закључује BBC, примећујући да су државе попут САД-а саопштиле да ће, иако су вољне да размотре сарадњу са талибанима, то зависити од испуњења неких предуслова, међу којима је начин на који режим третира жене и мањине.