Према тумачењу саговорника њујоршког дневника, блиског сарадника Воренове, она је такву одлуку донела због лоших резултата, али и притисака појединих кругова међу демократама, тачније њихових сугестија да се у кампањи држи политичког курса који нагиње још више у лево од центра.
Она је прошле јесени била један од најозбиљнијих демократских кандидата, али по свему судећи у међувремену није успела на прави начин да пренесе левичарски ентузијазам прогресивне демократске елите на радничку гласачку базу странке.
После гласања на "супер уторак", било је очигледно да је подршка њених бирача урушена, иако је однела надмоћну победу над кандидатом Мајком Блумбергом, центристом, милијардером и бившим градоначелником Њујорка.
Током ТВ дуела било је јасно да је Воренова у сваком погледу принципијелна и способна кандидаткиња са великим политичким потенцијалом, али резултати које је остварила до сада то нису ни приближно потврдили.
Иначе, она је у предизборну трку ушла као љути противник нагризајуће и штетне моћи новца и финанијских лобија и показала да још неко осим сенатора Бернија Сандерса може успешно да планира и води кампању са малим буџетом и без помоћи и учешћа утицајних и захтевних донатора.
У анализи Њујорка Тајмса се наводи да је политички пад сенаторке Ворен био "одлазак у хиљаду корака", спор и уједначен, а не драматичан, изненадан и брз. Наиме, она је у Ајови заузела 3. место, исто као у Њу Хемпшајеру и Невади, а у Северној Каролини је била пета.
Коначан ударац њеним амбицијама и реалним изгледима на успех добила је на изборима у својој матичној држави Масачусетсу, где је очекивала сигурну победу, а заузела тек треће место.
Тако је трка за демократску номинацију, у којој је стартовао рекордан број жена, спала на два мушкарца Џоа Бајдена (77) и Бернија Сандерса (78).
Амерички медији оцењују да се одустајањем Воренове указала повољна прилика за Сандерса да уједини леве снаге у Демократској странци и добије подршку прогресивног крила које је подржавало Воренову.
