У анализи сукоба у Сирији агенција АП наводи и да је након седам година рата Асад и даље на власти, а Русија и Иран су пружили огромну помоћ његовим снагама, што су они искористили да напредују на више фронтова у последњих неколико година.
Терористичка група, тзв. Исламска држава у једном тренутку држала је трећину Сирије, али данас њихов самопрокламовани калифат лежи у рушевинама, док се већина њихових екстремиста налази у забаченом подручју дуж границе Ирака и Сирије.
У провинцији Идлиб на северу Сирије главну реч води група која има везе са Ал Каидом, док североисток држе курдске снаге уз подршку САД, наводи АП.
За седам година ратовања 400.000 људи изгубило је живота, а више од 50 одсто становништва Сирије побегло је углавном у околне земље.
Крвопролиће није заустављено ни након неколико рунди мировних преговора, наводи АП.
Корени сукоба могу се пронаћи у мартовским протестима у сиријском граду Дараи 2011. године због затварања групе дечака оптужених да су на зидовима школе цртали графите против владе.
Сиријске безбедносне снаге су 18. марта 2011. године отвориле паљбу на демонстранте и убили четири особе, које се сматрају првим жртвама рата, наводи АП.
Након ових инцидената, демонстрације су почеле да се шире, а владини напори да се оне сузбију постали су јачи.
Августа 2011. године, тадашњи амерички председник Барак Обама затражио је од Асада да поднесе оставку.
САД нису деловале против мета Исламске државе у Сирији до 2014. године, када су у септембру започели ваздушне нападе.
Русија је годину дана касније започела са ваздушним ударима пружајући тиме подршку Асаду.
Јануара ове године Турска је започела војну операцију против Курда у провинцији Арфин, док се сиријске владине снаге тренутно боре са побуњеницима у источној Гути, предграђу Дамаска.
